Pred Sve svete počinju se pojaviti savjeti o oblikovanju grobov. Nekoliko misli o trajnom nasadu grobov.

Ako je človik odrastao na Stinjaki, onda su mu histerije oko posadjenja kitic, rešetanja črne zemlje i štucanja maha dobro poznate, još i kako-tako drage. Kroz ljeta sam se naučila, da to nije svagdir tako, ada ova tema već nije bila spominka vridna. Nedavno sam se onda začudila, kad sam mailom dostala savjete – naravno primim različne newslettere poznatih vrtljarskih stranic – kako oblikovati grobe. A najednoč sam mogla opet črpiti to znanje iz ditinstva i dodavati ovoj temi životnoga stila svoje mišljenje.

RAZLIČNE ODREDBE – Odredba o cimitori u svakoj saveznoj zemlji Austrije odredjuje, kako takov grob neka izgleda. To valja za kamen, za ogradjenje i naravno za posadjenje odnosno ne posadjenje groba. Kinčenje groba ima dugu tradiciju i je znak preštimanja mrtvih, ali iziskuje i čuda vrimena i fizičnu nazočnost. To je med ostalim i uzrok, zač se sve već ljudi da požgati, pokopati na cimitori prez vidljivih grobov ili zač se grobi pločami zatvaraju.

BIODIVEZITET – Da moru cimitori biti i mjesta za biodiverzitet, o tom svidoči projekt Bečkoga sveučilišća, u kom istražuju floru i faunu. Prvi rezultati su jur otkrili, da su zato i na cimitori potribne malo obdjelane površine, mrtvo drivlje i različne kitice. To nažalost nije prvenstveno to, ča se more najti po gradišćanski cimitori. Škoda, ar bi se na ov način moglo povezati ugodno s korisnim. Postoju naime rasline, ke se raspružaju po cijelom grobu, ne potribuju čuda podvaranja i ke se ne tribaju dva puta po ljeti nanovo posaditi. Biljke pokrivače se zovu po hrvatsku, a sada je najbolje vrime za posadjenje tih. Toj grupi sliši na primjer domaća plavenka ili zimzelen (vinca), bršljan (hedera helix) ili vrsti koruša (Cotoneaster). Ove rasline se brzo širu po grobi i se moru obrizati ulipe oblike ili je jednostavnotako ostaviti. Kod posadjenja se triba paziti, da se rasline ne pregusto posadu. Iako to napočetku neće tako lipo izgledati, kljetu se pojedine rasline već nećedu prepoznati. Ovakov zeleni tepih se mora kumaj podvarati, obično se vlaga pod zelenim krovom dost dobro čuva, tako da i zaljivanje nije pttribno. Nekoliko ovih biljkov pokrivač se daju i jako obrizati, samo se triba imati na umu, da će biljka potom jače goniti. Krozato će biti gušća, ali potribovat će većkratno obrizivanje.

KAMEN IMA POSEBNU MIKROKLIMU – Ako je grob iz kamena se ne smi podcijeniti toplina, ka proizvadja kamen (osebujno škuri). Pri izboru raslin je ada u naši kraji čuda važnije zibrati rasline, ke su naviknute na velike vrućine, nego na mraz. U pogledu na sva vrućija ljeta je morebit još i zanimljivo posaditi malo drivce na grob, ko će davati drugim raslinam potribni hlad u podnevi ura. A ča djelaju ovi, ki se kanu posvetiti grobu? I u ovom slučaju se isplati trajni nasad. Zapravo se more grob viditi kot vrt u malom, kade je i s trajnim nasadom dost djela i kade se moru pokusiti sve ovo, za ča u vlašćem vrtu morebit nije bilo mjesta i volje.