Sjeverna i južna Zemljina polutka (nördliche und südliche Halbkugel) su tokom ljeta jednoč već, a onda opet manje udaljene od Sunca. Zemlja se pod nagibom od 23,5 stupnjev obraća okolo Sunca. Iz toga proizlazu četire ljetne dobe. Sunčani traki svenek u drugom kutu dospenu na površinu Zemlje. To prouzrokuje, da je po danu različno dugo svitlo. Oko 21. marca i 23. septembra u dvanaest uri napodne Sunce stoji okomito, vertikalno prema ekvatoru. Na te dane je i na sjevernoj i na južnoj hemisferi 12 uri dugo dan i 12 uri noć. To zovemo ekvinocij ili po hrvatsku ravnodnevnica, a po nimšku Tag-und-Nacht-Gleiche.

Kod nas u sridnjoj Europi 21. marca počinje protuliće i Sunce „putuje“ prema sjeveru. Ta dio Zemlje dostaje već sunčane energije. Dani nastaju duži, a noći kraće. Na južnoj polutki ljudem počinje jesen. Uz astronomsko protuliće postoji još meteorološko i fenološko protuliće. U meteorologiji su marc, april i maj protulićni miseci. Meteorologom jur 1. marca počinje protuliće. Kad počnu cvasti snižnice i lišnjakovi grmi (Haselnusssträucher) fenološki gledano počinje pretprotuliće, ko se orijentira potom, je li su počele cvasti tipične protulićnice, rasline ke glasu protuliće, snižnice, narcise, violice, tulipani. Ova faza završava s cvitanjem bazga.