8. novembra su Johanna Sebauer, Konstantin Vlašić i Lena Kolter prezentirali literarne tekste uz muziku u okviru programa Literakuga.

VELIKI BORIŠTOF – Jutro rano, Hrvat mi je otac – Literakuga je počela s uvijek aktualnom temom himnov. Vlašić je u svojem tekstu zamotao veljek već njih. Skupa s koruškoslovenskom violinisticom Lenom Kolter je tekst spravio u pravi performance, koga je po prvi put prezentirao s muzičarkom Mirom Perušić.

Vlašić je jur po drugi put priredio u svojoj rodnoj domovini Kugi priredbu imenom Literakuga, kade se spaja literatura s muzikom. Ova jako skladna kombinacija je i ov put povukla kih 50 ljudi u Kugin bajzl. Vlašić je kod ovoga drugoga izdanja mogao prezentirati osebujnu novost.

Dan ranije je naime izašla njegova prva knjiga imenom Erac wird beim Schnapsen verspielt u nakladi Lex liszt 12. Srce je erac, barem kod šnapsanja, kot se je čulo u Kugi. A malo drugačija srca, naime kokošinja, kinču naslovnicu prve Vlašićeve knjige. Ki jur duže vrime sprohadja Vlašićevo djelovanje, ta će prepoznati ki-ta tekst.

Kot je rekao sam Vlašić, sažima knjiga njegovo djelovanje prošlih osam ljet. Knjiga sadržava presjek Vlašićeve autorske karijere, a ta je prilično šarolika. Na koncu knjige se nahadja sadržaj izvorov. Onde su napisani projekti u čijem okviru su nastali teksti, ki sežu od liričnoga, do kraćih i dužih proznih tekstov i žurnalističkih reportažov.

Uz performance Iskanje himnov, je Vlašić publiki u Kugi još predstavio jako zabavnu pjesmicu o puži ili polunarodnu pjesmicu Mačkicu, ku je skupa s Lenom Kolter i zajačio. Vlašićevi teksti u knjigi su skoro isključivo nimški, hrvatski je pri tom njegovo stilsko sredstvo, s kim se igra i koga uplete, rado obilno i u igri riči. Kot je rekao Vlašić prema Hrvatskoj redakciji, je to njegov pristup većjezičnomu pisanju, ča da nije novum u gradišćanskohrvatskoj sceni.

Gradišće – dobro polje za umjetničko djelovanje

Ako se pogledaju Vlašićevi projekti, za ki su se rodili teksti, onda je vidljiv uticaj gradišćanskih kulturnih ustanovov kot je to domaća Kuga ili OHO i povezana kazališna inicijativa. Na nekoj drugoj ponudi gradišćanske vlade, naime u umjetničkom ateljeu u Palianu u Italiji je Vlašić upoznao drugu autoricu večera Johannu Sebauer. Obadva su si ta večer složni, da je Gradišće dobro mjesto za narašćaj. Svi se poznaju na sceni i uglavnom da je dost mjesta samoga sebe iskusiti.

Nincshof sada i po hrvatsku

Sebauer, ka se je nedavno vrnula opet u gradišćanski Marz, je u medjuvrimenu daleko prik gradišćanskih granic poznata. Ona je čitala iz svojega prvoga, odlikovanoga romana Nincshof. A Kuga je još i doživila svitsku premijeru. Nincshof naime od prošloga miseca postoji i na prvom prijevodu. A ta je slučajno hrvatski.

Dokle je Sebauer pri prezentaciji prijevoda u Zagrebu čitala iz nimške knjige, je publika u Kugi mogla čuti dvojezične odlomke iz knjige ili kako je to rekla Sebauer: „Moraš samo dojti u hrvatsko selo pak funkcionira“. Sebauer i Vlašić su kao tandem odlično funkcionirali i osvidočili i svojim humorom i suhim komentarom.

Tako je Sebauer čestitala Vlašiću na prvoj knjigi i pitala: „I koliko falingov si jur našao?“ Ona da je najde još i u medjuvrimenu 4. izdanju svoje knjige. Vlašić i Sebauer u medjuvrimenu djelaju jur na drugi projekti. Vlašić na prvom dužem dijelu, Sebauer sada na nalogu naklade. Sebauer o tom: „Ja moram sada doprimiti svoje, to je drugo pisanje“.

TG