Prošli petak su priredbom ka je bila podiljena na tri dijele slavili doseljenje Hrvatov pred 450 ljeti predstavljanjem knjige, Majkin dan kot i spomenuli su se Jive Kovačića, novoselske žrtve nacionalsocijalizma.
Neprofitno društvo za kulturnu, informativnu i izdavačku djelatnost Croatica, je četvrtak, 8. maja, u Budimpešti svečevalo četvrt stoljeća postojanja.
Kad ov komentar ishadja je 15. maja, dan demonstracije HAK-a i KSŠŠD-a i mi, ki si to neka i izvana pogledamo se ufamo, da će biti uspješna i dobro pohodjena. Zač je to važno? To je znak vitalnosti i borbenosti naših narodnih grup odnosno manjin u Austriji. Dok su mi moje kolegice iz Madjarske i Srbije atestirale veliku hrabrost, da morem/kanim ovako iskreno pisati, mislim, da je to srž ovoga posla.
Vokalni sastav Šari Stinjaki je od 1. do 4. maja bio na svojem prvom turneju. U Telfsu i Riefensbergu su predstavili program »Zbogom ostan lipo polje«.
Sunčano vrime je ovo, dani su duglji, život nastaje svitliji – došao je maj. Najkašnje sada je došlo vrime da ispokamo opet naše bijele halje i je nosimo kod svake prilike.
Državni ugovor je sada početkom maja na svi naši kanali. To je zbog toga ar se 15. maja po 70. put ponavlja njegovo potpisanje. Da 70 ljet postoji dokument, ki prilično velikodušno osigurava i čuva prava slovenske i hrvatske narodne grupe – druge narodne grupe nisu spomenute – bi zapravo tribao biti povod za svečevanje. Pokidob se u stvarnosti ali čuda toga, ča onde tako jednostavno i dobro gluši, nikad nije realiziralo odnosno samo šantavo funkcionira, preminja se ovo moguće svečevanje u srdito-tužno premišljavanje.
Osebujno sada kad se sadu nove kitice u čripe, vrte i grobe je potribna zemlja. Zač je važno odreći se treseta, na to odgovara ovo izdanje kolumne.