Većjezičnost je bila tema razgovorov, muzike i kratkoga filma s kim se je otvorila prva literarno-muzička priredba u Kugi u Velikom Borištofu.

VELIKI BORIŠTOF – U petak, 2. junija, je Kuga prezentirala novu priredbu pod imenom Literakuga. Konstantin Vlašić si je zato pozvao autorice Anu Marwan i Karin Ivančić i muzičarku Miru Perušić u Kuga-bajzl.

Bilo je kasno u noći na književnom sajmu u Leipzigu, Ana Marwan i Karin Ivančić su onde štale, Mira Perušić je imala koncert, a Konsti Vlašić je sve slušao. Onde na onom velikom i važnom eventu za književnost odlučili su, da kanu i u Kugi skupa ča prezentirati i su još po noći poslali mail. U petak, 2. junija, je bilo onda tako daleko, u Kugi su održali prvu Literakugu, priredbu, ka se primarno bavi literaturom i s tim kako ju muzika more transportirati.

Kot je rekao moderator večera Konsti Vlašić: „Moje gostice danas su fenomenalne“. I zaistinu, veljek na prvom izdanju su imali jako dobar miks. Autorica Karin Ivančić je koč veljek sama preuzela moderaciju i otvoreno povidala o svemu i svačemu, a nositeljica Bachmannove nagrade, Ana Marwan, nije samo sa svojimi dijeli pokazala, zač ju je dostala, nego je i sa svojim suhim humorom i pregnantnimi odgovori veljek zadobila publiku.

Ivančić se vidi većjezični tepih

Večer je počeo video-inštalacijom Karin Ivančić, kade su filmsko obdjelali nje jur malo starji tekst Aufzeichnungen einer Blumendiebin i ga prevodili na slovački i ugarski jezik. Ana Marwan da je tekst koč na kakovom skupnom projektu prevodila na slovenski. A Konsti Vlašić je za priredbu u Kugi sada isto prevodio pasaže na hrvatski. U Kugi su Vlašić i Marwan onda istovrimeno štali prevode, a Ivančić je potom rekla, kako ju gane ov večjezični tepih u ki se je pretvorio nje tekst. Na prošnju Vlašića je kasnije ta večer čitala i tekst o svoji korijeni i putovnica. Ona naime ima hrvatske korijene u južnom Gradišću, jezik joj nje otac nije naslijedio.

Muzika na literarni priredba

Med teksti je Mira Perušić predstavila svoj većjezični hrvatsko-nimški-engleski program i je kot uvijek začarala publiku. A i autorice su rekle: „Mira to djela tako dobro, da zapravo uopće već ništ ne tribamo djelati“. Ana Marwan je nato veljek uskočila i rekla, kako ju čudi, da na literarni večeri mora biti uvijek kakova muzička pauza: „Na koncerti ljudi isto ne reču: A da ne nastane dosadno, napravit ćemo sad kratku pauzu za čitanje.“

Marwan o svoji teksti

Marwan je uglavnom većkrat izazvala smih u publiki. Rodjena Slovenka je s 25 ljeti došla u Austriju, jer da u Sloveniji ne postoju i čitanja, a plaća se po znaki u knjigi. Ona da si je onda mislila: Ili pišem jako debele knjige ili idem u Austriju. U medjuvrimenu izdava na slovenskom i na nimškom jeziku. Bachmannovu nagradu je dostala za knjigu Zabubljena (zamotana) ili kot to mnogi online alati za prevodjenje ispravljaju „zaljubljena“. Uglavnom joj je bilo smišno, kada je prvi put čitala prevod na nimški i je ustanovila, na ki mjesti ju je prevodilac krivo razumio. Prevadjanje je za nju uglavnom ponavljanje misli jedne druge osobe, a to da je ključni dio komunikacije, ako kaniš provjeriti, je li je komunikacija bila uspješna.

U Kugi nikad nije nastalo „dosadno“, prem ili zbog muzičkih točak med čitanimi pasažami. Autorice su štale ovakovom lakoćom i humorom, komentirale svoje misli, da bi večer mogli još i malo produžiti. Gosti su bili oduševljeni.

Tereza Grandić