Jur već nego 100 ljet se svečuje Dan žen. Utemeljio se je jur pred Prvim svitskim bojem za ravnopravost med spoli, izborno pravo žen kot i emancipacijom djelačic.

Prvi dan žen se je svečevao 19. marca 1911. ljeta, deset ljet kašnje je komunistička vlada u Moskvi odredila 8. marc Danom žen. Ov datum su i Ujedinjeni narodi (Vereinte Nationen - UN) 1975. prilikom Medjunarodnoga ljeta žen službeno proglasili Medjunarodnim danom žen.

Prilikom ljetošnjega Medjunarodnoga dana žen su Hrvatske novine pitale 5 mladih žen, ča su njihove želje za ov posebni dan i ča bi se moralo – iz ženskoga gledišća – još poboljšati.

VALENTINA HIMMELBAUER, PINKOVAC/BEČ

1. Ni una menos. op. Ni una menos je feminističko gibanje, ko se je pokrenulo 2015. ljeta u Argentiniji i u socijalni mediji i se je od onde proširilo na cijelu Latinsku Ameriku kot i velike dijele Europe. Glavni cilj ovog gibanje je suprotstavljenje protiv nasilja i femicidov (na zapostavljeni latinskoamerikanskih žen) kot i sile, specifične za spol.
2. Druga želja je, da se žene ili žensko čitane osobe već ne reduciraju na izgled, starost, sposobnost radjanja (Gebärfähigkeit) ili na to, je li su u vezi ili ne.
3. Zvana toga si željim, da Dan žen čim prije već nije potriban!

MARTINA KORNFEIND, TRAJŠTOF

1. Kot učiteljica sam od mojih kolegic čuda puti jur čula: „hmm, ja se ne poufam dostati dite, prlje nego imam neograničen ugovor“. Boju se, da već nećedu moći dojti najzad u školu, u koj podučavaju, ili još gorje imaju strah ostati prez djela, kad im istekne ugovor, ki se na početku ljeto za ljetom produži. U mediji se u prošli miseci čudakrat čulo, da zna durati i do pet ljet, dokle konačno dostanu neograničen ugovor. Ako na to gledamo, kada neka mlada žena počne premišljavati o svojoj familiji, a to prez straha o budućnosti? Željim si, da im se zame strah i podupira mlade familije!
2. Moja mala kćer je sada sedam misec stara. Još ne zna siditi, puziti, hoditi a ja jur moram odlučiti kada i koliko ću pojti djelati. Zač? Kad je drugačije kumaj moguće... Pinez dostaneš do 1. rodjendana, zvana ako i muž ostane dva misece doma, onda mrvu duglje. Postoji i druga mogućnost, no na dugi rok od polovice pinez živiti, isto nije lako. Željim si, da bi familija odnosno majka dostala već podupiranja, kako bi se mogla duglje tako skrbiti za svoje dite kako kani, prez da se mora odreći svih pinez. Kot je jedna študija pokazala: Biti mama je toliko djela kot 2,5 punih poslov. Ja imam doma familiju, ka se skrbi i će se skrbiti za moje dite ako opet moram pojti djelati. Ali ča je sa ženami, ke to nimaju?
3. Za budućnost si željim, da već nije potriban „Dan žen“. Ča je s drugimi 364 (odnosno 365) dani?

SOPHIE HAJSZAN, BORTA/BEČ

1. Ja si željim već respekta prema mladim ženam! Pokidob sam sama aktivna u našem društvu, imam čuda puti tu ćut, da nas osebujno stari muži tako ozbiljno ne zamu, kad nam velu „divičice“ i se s nami pominaju kot da smo mala dica.
2. U našem društvu je još dost govora, ki omalovažava žene, osebujno kad žene nisu nazočne. Ja si željim, da si muži ovde bolje obrazuju, a da muži, ki tako ne govoru, ne pokažu toleranciju protiv ovakovoga govora.
3. Ja bi si željila da je već žen prezentno u našoj rok i pop-sceni. Nije dugo, da sam to upamet zela, a ja poznam toliko žen, ke su nadarene i kreativne i ke bi bile u stanju. Na tom kod nas ne manjka, ali mislim da ne postoji poticaj za nje.

VIKTORIA RATAŠIĆ, ŠUŠEVO/BEČ

1. Ja bi si željila da ljudi dojdu već skupa, i se već pominaju i razgovaraju, jer imam ćut da se već i već ljudi seperira u svoje vlašće grupe i da već ne postoji diskusija med ljudi, ki nimaju iste misli. Naime imam čudakrat utisak, da ljudi mislu da su s jednim problemom sami - ča zapravo uopće nije tako, jer ima čuda ljudi iste poteškoće. Ako si onda u diskusiji s drugimi, je to čuda lipše a pred svim znaš, da nisi sama onda ide i već dalje, i situacija napreduje.
2. Druga želja bi bila, da bi se ljudi već bavili temom ča je uopće feminizam. Ne tako da moraju biti oštre feministice i feministi, nego da dostaju jednostavno uvid u tematiku. Čudakrat imaju naime jako uske misli, ča je feminizam. Poznaju se pred svim velike javne akcije, ali i male moru jur čuda pomoći: Ako na primjer neki muž jednoj ženi ča neugodnoga veli u busu, onda se ga more na primjer konfrontirati. Ne triba pojti svaki na demo ili slično, ali ako bi se ljudi samo malo već bavili feminizmom, onda bi friško vidili, da još dugo nije sve tako kot bi moralo biti. Još uvijek naime čujem rečenice kot „Ali mi smo u Austriji – se uopće još triba feminizam.“ DA, triba se! Naravno smo jako priviligirani, ali samo kad ja još nisam na primjer doživila neugodnu situaciju s mužem ili drugom osobom, to ne znači da to ne postoji.
3. Zvana toga bi si željila, da Dan žen nastaje nepotriban. Naravno je potribno, da se o tom pomina, ali ženska prava su čuda već nego samo Equal Pay Day ili sada aktualno Dan žen, ili još gorje, ako je opet kakov femicid. Ja imam tu ćut da to, ča ženam fali je svenek isto i je i jur ljeta dugo u diskusiji – to bi jednostavno moralo biti čuda već prezentno u našem (svakidanjem-) žitku u televiziji, radiji i razgovoru. Ta svist se mora jednostavno povećati, zato se ne triba samo jedan dan kada se to sve tematizira, nego tribamo cijelo ljeto!

KARMELA PAJRIĆ, KOLJNOF/ OPATIJA

1. Najprije si željim prilikom Medjunarodnoga dana žen svu ljubav, mir i zdravlje u obitelji, ali i med svimi ljudi.
2. Onda uspješnu i srićnu karijeru.
3. A treta želja bi bila, da si naš lipi koljnofski-gradišćanskohrvatski jezik još očuvamo barem 500 ljet.