Lani sam morala pisati o Danu žen, ar sam žena. Ljetos kanim pisati o Danu žen, ar sam žena. Iako imam jako tvrdu glavu, sam koncem konca ipak preminila sliku prik ovoga komentara. Neću dati platformu onim, ki su ovako „ljubezno“ komentirali moj izgled, ali samo toliko: Žene neka izgledaju lipo i atraktivno, one nikad neka ne budu iščrpljene ili trudne, neka budu ljubezne i simpatične, nikako ne oštre, a ako stoju u javnoj poziciji neka po mogućnosti sve tako izgleda kot da bi bilo sve jednostavno i od sebe razumljivo. Takovih žen je, i to je njihov izbor. Ali jednostavno je i žen, ke to ne znaju ili i svisno ne kanu performati. U današnjem vrimenu onda „inako postoji Photoshop”, ki daje ružnoj igri lipi izgled.

Da se ženska tijela prez pitanja smu i moru komentirati (i to rado i seksualizirano), podložno je strukturalnomu problemu. Žene u Austriji nisu ravnopravne, a austrijsko društvo je misogino. To je sirova istina, ka boli, ali ku ne smimo zatiškati. To počinje kod pitanj iste plaće (do 14. februara su žene ljetos djelale besplatno), a završava u nevjerojatni broji o femicidi i nasilju prema ženam, ki su u prošli tajedni opet šokirali javnost. U pogledu na broj stanovnikov je u Austriji duplo toliko femicidov nego u susjednoj Nimškoj.

Da su ova umorstva samo povezana s porijeklom ljudi ili kako to neke stranke širu „importirana“, je u pogledu na Nimšku, takaj državu doseljenikov, obsoletno. Nije skupnost svih počiniteljev ta, da dohadjaju iz druge zemlje. Obrnuto, počinitelji dohadjaju iz različnih kulturov i društvenih slojev. Ča svi imaju skupa je to, da su muži. A to se mora ovako adresirati i na tom moraju prez obzira na spol svi djelati, da se uopće ne uzgaja ovakovu mržnju prema ženam.

Ženska prava su ljudska prava i nije samo do žen, da se zalažu za nje. I muži imaju majke, moru imati sestre, žene, kćere, prijateljice i kolegice. Svi profitiraju od ravnopravnoga društva. I muži se znaju odlično zalagati za ravnopravno društvo prez seksualiziranih komentarov, nasilja ili ne istih plaćov i ženskoga siromaštva pod starost. I hvala Bogu, konačno se pojavljuju! Tribamo ih već!

Još je dugi put, kamenit i strm, osebujno sadašnja politička klima ne pridonosi „istijemu” društvu. Uprav zato su ovakovi Dani žen potribni. Uprav zato, je važno, da ne rezigniramo, nego da vičemo glasno i vidljivo. A ako koč koj ili komu fali snaga da se suprotstavlja, onda tribamo ljude, ki se postavu na njegovo ili nje mjesto.

Ča se mene tiče, slobodno i nadalje komentirajte mene, moj izgled ili izgled drugih žen pred manom. Naučit ću se sve bolje i glasnije odgovoriti, a sigurno neću biti sita odgovaranja i protesta. Neka mi bude motivacija za djelo, ko je pred nami, dokle moremo tu ravnopravnost svečevati svaki dan, ne samo 8. marca.