Milo mi je bilo ljudstva - piše Joško Preč
ned, 27/05/2012 - 16:31
Jezuš na brigu, kod galilejanskoga jezera i nosu k njemu slipe, šantave, nime. On je sve ozdravio. Onda veli apoštolom: „Milo mi je ljudstva, jer su jur tri dane stalno s manom, a nimaju ništ za jisti, a ne željim je otpustiti gladne, da ne pokapaju na putu.“ Apoštoli ga pitaju, da odakle te zet toliko kruha, da bi je nek malo nahraniti mogli. Pita je. „Koliko hlibov imate?“ Oni velu: Sedam, i malo ribice. I povekšava u njevi ruka kruh i ribice da su se svi do sitosti najili.
A Jezuš za sebe nije povekšao kruh ni onda ne, kad je jur četrdeset dan gladio. Zali ga skušava, neka pretvori kamenje u kruh. On mu odgovori: „Ne živi človik o samom kruhu.“ I ostao je Jezuš gladan. Za narod je povekšao kruh, ali za se, ne. To je Jezuš, to je naš Bog. Došao je iz neba. On koga je sve, a za sebe ništa ne potribuje. Glad, proganjanje, križ, to mu je svit pripravio, tomu, ki je nek za ljude živio i došao, človikom postao, trpio za nas, išao na križ, da se svi mi spasimo.
Tagovi:
