Pepeljugi u povidajki pomažu golubice. Ove ptičice nam daju na znanje, da človičja moć u žitku nije dost, da bi se teške životne situacije preminile na dobro. Človik je u ovom univerzumu samo zrnce praha. Ženi je potribna čisto druga sila, naime milost od Boga. Svaka stugivajuća žena iščekuje, da joj se smiluje Bog, da isplakne suzu, ka joj kot blagotvorni životni eliksir more dati polašćinu i snagu za žitak. A kako žena more zadobiti Božju naklonost i simpatiju? Pepeljuga čuda moli. Bavi se sa sobom, sa svojim stanjem, analizira je moleći i plačući, da bi na kraju spoznala, kade joj je nje mjesto u žitku.
Svejedno gdo nam u našem žitku kani onemogućiti nakane, ako pazimo, ćemo viditi dobre prilike, ke nam moru zasigurati srićnu budućnost. Jedna važna strategija proizlazi iz povidajke: Nijedan, ki je protiv mene, neka ne dozna za moj plan. I tako Pepeljuga po kraljevskom svečevanju opet sidi u pepelu i nosi svoju poderanu pratež. Predtim je ona princu pobignula u golubinjak, ki se sada mora razbiti. On joj je bio dom, kade se je ona pod majkinim duhovnim zavićem mogla razvijati. Sada joj već nije potriban. Princ je došao po nju. To znači: Čim vidim put iz moje mizere, sam skoro jur i na cilju. Pepeljugina zadaća je bila stvoriti od sebe peršonu, ka se more viditi princu.
