Znanstvena istraživanja su pokazala, da ljudi, ki se ufaju u dobru budućnost, brže ozdravu, svejedno je li je to srčani infarkt ili je li su si slomili ruku ili se upekli. Ufanje je naš nutarnji stav, da će nešto dobro zavr­šiti. Mi sami ili naš partner, naše dite, će­du ozdraviti. Naša financijska situacija će se poboljšati, konflikt s kolegicom će se riješiti. Mi vizualiziramo, kako ćemo savladati neku situa­ci­ju. Mi vjerujemo, da ćemo sami, s podupiranjem drugih priskočnih ljudi ili s Božjom pomoću najti rješenje za aktualne poteškoće.

Tako se je u litaniji molilo: Oslobodi nas gospodine! Ali nigdor si nije znao predstaviti kakove posljedice će imati početak boja. Na sva životna polja su se proširile državne regule! Nemilosrdno konze­kventno, ku konzekventnost su morali u prvom redu platiti izvršitelji državnih organov u selu, načelniki (rihtari/birovi) i noteri, ke su kaš­nje morali žandari braniti — a nisu je mogli — najprije od stanovnikov, majkov, a pri kr­aju od napadanj iz boja d­o­momdošlih vojakov ili od tzv. „zelenoga kadera“, ke nikakova sila nije mogla za­kvačiti. I naša sela nisu bila nikakova iznimka u tom po­slu. Naše novine su pune vi­sti krivičnih postupkov, ta­ko u Cindrofu, Čajti, Dolnjoj Pulji, Gornjem Čataru, Filežu, Kemlji, Klimpuhu, No­vom Selu, Velikom Borištofu, Vulkaprodrštofu i mnogi drugi seli za ke ništ ne zna­mo. Najčemernija je bila situacija u Filežu i Vorištanu, kade su organizirane seoske bande terorizirale civilno stanovničtvo i držali je u strahu i bojazni.