Jutro, 24. januara, potom kad im je istražni sudac ukinuo mjere opreza, zagreba­čki gradonačelnik Milan Ba­ndić i njegov prijatelj Ivi­ca Lovrić, pročelnik Ureda za obrazovanje, kulturu i sport, jur su bili zajedno. U subotu u 7 uri našli su se u kafiću Klinček, nedaleko od igrališća 3. gimnazije u Ku­šlanovoj ulici, na kom Bandić s kolegami svako jutro otrči nekoliko desetaka krugov. „Našli smo se po točno 40 dani“ rekao je Lovrić za JUTARNJI LIST, „Strpljen, spa­šen“ odgovorio mu je Bandić.

„Hrvatski poljoprivredniki se ne bi tribali bojati ulaska u EU, već to tribaju shvatiti kao izazov. Slično je bilo s njevimi austrijskimi kolegami i ti su se bojali da ćedu ući u veliki trgovinski deficit. Imali su strah od otvorenoga tr­žiš­ća, no mnogi od njih su iskoristili šansu — ta ulazak otvara perspektivu i oni su uspili prodati svoje proizvode, a pr­venstveno vina. Ufam se da će tako biti i u Hrvatskoj. Najvažnije je da ponudite kv­a­litetu, a i kod vas takaj vidim šansu s vini“, rekao je Niki Berlaković, bivši austrijski mi­nistar poljoprivrede na otvorenju konferencije »Snaga h­r­vatske hrane«, održanoj u utorak, 20. 1. na Poljoprivrednom fakultetu u Osijeku.

Zač je dobro manjini očuvati jezik?
Kad neka zajednica ostaje prez jezika, ona zanimi i izgubi svoj kulturni identitet. Svejedno je li je gdo dobrovoljno ili prisilno napustio svoj jezik, gubitak socijalnoga identiteta človik doživljava kot udarac. U nekom pogledu je svenek uključeno potlačiva­nje. Oni, ki su si zadržali jezik u manjini, obi­čno atakiraju one, ki su ga napustili, i tako počinje polarizacija. Polarizacija pogor­šava kontroverze med pripadniki manjine, a obadvi strani su doživile škodu. To se odigrava i u gradišćanskohrvatskoj za­jednici.