Projdući put smo rekli, da se partneri moraju prilagoditi jedan na drugoga, druga­čije ne more funkcionirati nje­vo partnerstvo. Ako se svenek nek jedan podredjuje drugomu, sistem ne more funkcionirati, a pak izbusne kriza. Človik prem svega ne smi zabiti na svoje potriboće i na svoje individualno „ja“.

Kriza izbusne onda, kad je­d­nomu od partne­rov nastane jasno, da trpi pod vezom, da mu je partnerstvo nastalo kotno ter, ki teško počiva na njegovi rameni.

3. Razbojnički stan je mjesto, kade je barem jedan od partnerov izgubio iluziju, da formalno funkcioniranje u odnosu automatski znači, da postoji i uska povezanost med mužem i ženom. Depresivnost se javlja ili pak srditost na dru­goga. Jedan partner ima ćut da ga drugi hasnuje za svoje dobrostanje, a tim ishasnuje. Isti partner je beštija, ka nas je razočarala i tako smo konfrontirani s nutarnjim kaosom. Tipično je, da mnogokrat sa­mo jedan od partnerov zabludi u takozvani „razbojnički stan“, a drugi mirno uživa u svojoj ugodnoj dnevnoj sobi. Tada se kod razočaranoga par­tnera počnu javljati misli o raspitanju. Mnoga partner­stva se u ovoj fazi razbiju. Part­ner, ki se luči misli, da samo tako more spasiti svoju kožu, započeti novi žitak, novu karijeru i najti novu, ispunjenu ljubav. Gdo svoj problem u ovom razbojničkom stanu ne riješi, on si ga zame sa sobom u novo partnerstvo. Tako se sve ponovi s drugim partne­rom. Smisao prebivanja u razbojničkom stanu postoji u tom, da si človik osvisti svoju problematiku i revidira negativne projekcije. Gdo je pripravan da i u „teški časi“ veze ostaje vjeran svojemu partneru, on mobilizira jaku snagu u dibini svoje duše. Ta snaga i njemu i partneru pomaže, da najdu put van iz prethodno opi­sanoga razbojničkoga stana. Za to je potri­b­na strpljivost i izdržljivost, ar ta proces more durati lje­ta du­go.

4. Grad si m­o­re „uzidati“ sva­ki par. Na svakoj Amor­o­voj strelici visi ključ u ta grad. On je simbol za har­moničnost med partneri, ku iš­čekuje svaki lju­bavni par. U fa­zi zidanja grada obadva partneri iskusu svoje „ja“. Obadva iš­ću mogućnosti i granice vlašćega ostvarenja. Svaki upozna­va svoju li­čnost, a s druge strani se ufaju na skupnu zajednicu. Oni sp­o­znavaju, da kadakoč moraju hoditi i po različni, odvojeni puti. U gradu obadva suvere­no djeluju, ar znaju da je u svakoj vezi i svitlo i škuro, da ljubav ali nikada ne skrsne. Sućut, ra­zumivanje, popušćanje i strastven interes na drugom partneru su baza ispunjenoga odnosa. Za žitak u gradu ne postoju nikakove prepreke — zvana toga, da se put tamo ne da pokratiti.

(Agnjica Schuster)