Izum margarina potiče iz dobe Napoleona III. (1808-1873). Napoleon se je skrbio za zdravlje stanovničtva. Putor je bio zdrav, ali većina ljudi si ga nije mogla kupiti. 1867. ljeta je francuski cesar dao nalog kemičaru s imenom Hippolyte Mege-Mouriés, da producira lakocjeni putor. Ta putor se neka dobro rači, dugo drži i neka bude zdrav. Dvi ljeta kasnije je kemičar dao patentirati mast od mlika, vode i govedjega loja (Rindertalg). Ime „margarin“ od grčke riči margaron (djundja) je ova mast dostala zbog svojega sedefastoga (perlmuttartig) sjaja.

Vrijeda potom je počela industrijska produkcija margarina. Ali domaćice su bile skeptične. Dugo vrime je margarin imao prizvuk lakocjene hrane. To se je minjalo stoprv 1950-ih ljet. Producenti margarina, ki se danas producira od biljnoga ulja, su mu pridodali moderan imidž i su naglašavali, kako zdrav je. Nezasićene masne kiseline (ungesättigte Fettsäuren) i manje kolesterina u prispodobi s putrom bojse snižuju rizik od srčanoga infarkta.

Ali danas mnogi stručnjaki već ne vjeruju u to, ar ne postoji znanstveni dokaz. Čisto obrnuto je: Neke študije kažu, da ljudi, ki jidu mnogo margarina, zbog takozvanih trans-masti (Transfettsäuren) imaju viši rizik od srčanoga infarkta. Trans-masti se produciraju pri umjetnom otvrdnjavanju (Härten) biljnih ulj i u takovom obliku ne postoju u naturi.