I kokoše su na neki rudimentarni način u stanju ćutiti s pripadnicami svoje vrsti (Artgenossinnen). To su izvidili britanski istraživači. Kočki brže tuca srce, ako su nje piplići u pogibeli. Ona ima stres. Majka izgleda velje vidi, da s nje podmlatkom (Nachwuchs) nešto nije u redu, velu znanstveniki. U znanosti se reakcija, kad se gdo zna uživiti u tudje emocionalno stanje, zove empatija. Tim su i kokoše sposobne za empatiju. Emocionalno stanje pipleta utiče na kočku, ka na to spodobno reagira kotno piple.

 

Empatija je tipična i za opice, delfine pak miše. Človik s empatijom se zna zamisliti u emocionalno stanje drugoga človika. Pritom on njega ne odsudjuje i mu ne dili tanače. On ga prihvaća bezuvjetno. On počinje tako, da posluša. Sinonim za empatiju je komuniciranje s razumivanjem. Važno je, da si je človik s empatijom svistan toga, da je govora o ćuti drugih ljudi i da se on ne smi identificirati s timi ćuti. Potribno je gledati ćuti drugih ljudi s distance. Mišljenje ili kritika neka budu konstruktivni i formulirani s biranimi riči. 
 

Važna je i neverbalna komunikacija. 55% poruke ostaje neizgovoreno i se izražava kroz govor tijela, na priliku na temelju kontakta očiju i mimike obraza. Ljudi, kim fali empatija, su već fokusirani na vlašće potriboće i ne obraćaju toliko pažnje drugomu.