Po tom sam vidio novo nebo i novu zemlju. Jer prvo nebo i prva zemlja je minula, i morja već nije. /Otkr.21,1./
Pred kih petnajst milijardi ljet, još nije bilo zemlje, niti neba. Ova zemlja će preminuti i rodit će se novo nebo i nova zemlja. A ta Bog, ki nima početka niti konca, ča je jur sve stvorio, ča mi ne znamo onde na drugom svitu, kako piše sv. Pavao u pismu pišeno Korinćanom: „Ča oko nije vidilo, uho nije čulo, ča u človičje srce nije prišlo, to je pripravio Bog onim, ki ga ljubu.“ /Kor.2,9./
Pišem ove rede zato, da zbudjam želju za spasenje, željom za goristanjem, sa željom za susretom sa živim Bogom.
Bog, ki je od vijeka do vijeka, ča je sve jur stvorio i ča će sve stvoriti, ča si mi niti predstavit ne moremo.
Kako je velik svemir, nigdor ne zna. Čim jače teleskope načinju, tim dalje vidu. Govoru, da je ovakovih galaksijov do milijarde, kakovih je naših galaksijov, u kom je i sunce nek malo, a zemlja nek mala pikica. Svemir, zvijezde nimaju kraja, konca. Božja svemogućnost ispunjava vas svemir. Ima još negde života izvan nas, nigdor nezna, ali moguće je, jer po Bogu je sve moguće. Bog reče i je!
Mi nikad nismo bili, ali biti ćemo na vijeke na drugom svitu i biti ćemo svidoki Božjoj svemogućnosti. Ćemo i mi sustvarati s njim „Novo nebo i novu zemlju?“. Ako ćemo jur Boga viditi takovoga kakov je, piše sv. Pavao, kako ne bi vidili i gledali sve to, ča je jur Bog stvorio i će stvoriti i stvarati na vijeke.
Velika nas čast čeka tamo na drugom svitu kod Boga. Vladati ćemo i mi š njim, nad zalim i svem, ča je stvoreno. Sjedinjeni ćemo biti s Bogom u ljubavi. I kako nam ne bi sve pokazao ča je i ča će biti, kad će nam se pokazati Bog takovim, kakov je, ki je neizmjerno već, nek sve ča je i ča će još stvoriti.
Pišem ove rede zato, da spademo na koljena i se Bogu zahvaljujemo zato, da živimo, da smo na vjekovječni žitak pozvani i biti gradjani neba. I ta Bog, ki je sve stvorio, tako i nas, i mi smo mu najdraži, zbog nas je stupio na zemlju i podnosio sramotnu smrt, križ. Ta Bog, ki vlada sa svim svitom, bio nam je sluga.
To potiče i nas, da budemo sluge i ne gospodujemo nad drugimi, nego služimo, ča je bila i Marija, ka je rekla o sebi: „Evo ja sam službenica Gospodinova, neka meni bude polag riči tvojoj.“ — rekla je andjelu Gabrijelu.
Ta Bog na čiju jednu jedinu rič je nastao ov svit, na njegovu jednu jedinu rič, se staju svi mrtvi iz groba i zagledaju svi oni, ki su se spasili, to novo nebo i novu zemlju, i još za čuda već, ča oko nije vidilo i uho nije čulo.
Svi vi, padnite na koljena pred vašim dobrim Bogom, ki će vas odmah izravnati, sve one, ki su poniznoga srca. Podičit će svakoga, ki je ponizan, kako je podičio Mariju, ka je postala Kraljica neba i zemlje. Ne kralji, cesari su naši vladari, nego naši vladari na čelu s Marijom vladaju ne nad nami, nego s nami u ljubavi.
Svim onim, ki su u nebu, darovao je sve, ča je stvoreno, tako će biti i nam darovano, ako primimo ov veliki dar Božji čistom dušom, jer nek oni ćedu sve ovo dobiti, ki su čistoga srca, ki su si oprali dušu u krvi janjetovoj. Oprati si dušu u krvi janjetovoj ne zutra, nego još danas i viditi ćemo sve to ča oko nije vidilo, ni uho čulo. Bog nas čeka po smrti, da nam očituje sve tajne i živimo u bezmjerno velikoj ljubavi na vijeke. Dragi prijatelji našega najboljega prijatelja Jezuša, gori srca, do neba, a po smrti u nebo.                           p