U svakom od nas se krije mirotvorac. Stvarati mir u sebi pomiriti se s Bogom i ljudi, nam je prvobitna zadaća. Nemir u srcu, nemir u duši, to je pakao. A kad nam se protegne nad dušom mir, nastane u nami prava šutnja, ka je puna tajne, onako kad u miru sunce zahaja.

Laglje se je pomiriti s Bogom, nek s človikom, ali ako se nisam pomirio s človikom, onda nisam pomiren ni s Bogom, ni onda ne, ako se Bogu poklonim, ali človiku se ne znam pokloniti.

Mnogi velu: Mr se ne srdim, ali pozdraviti ga neću za vas svit ne. Prijatelje pozdravljamo, ali one, ke nećemo pozdraviti, te si ne držimo za prijatelje, s timi se još nismo pomirili od srca.

Kad bi bili pravoga kršćanskoga duha, veselili bi se i našim neprijateljem, jer bi imali pravu mogućnost, da dokažemo s jednim lipim pozdravom, da se ne srdimo. Tako se ponaša prema nam Bog, sve nam oprosti, ako smo i mi pripravni oprostiti onim, ki su nas zbantovali. Sv. Pavao piše Rimljanom: „Jer Bog je dopustio sve neposlušnosti, da se svim smiluje.“ /Rim.11,32./

Svaki grih je napad na Boga, ali Bog nam sve grihe oprosti, svim nam se smiluje. Biti poslanik mira Božjega za ljude, to je najveće odlikovanje. Kakov mirotvorac je bio sv. Franjo Asiški.

Jezuš je po goristanju uvijek ovako pozdravljao apoštole: Mir s vami! A rekao im je i to, kad u neki stan nutar stupu, neka ovako pozdravu domaće: Mir s vami!

Mir nek onde zavlada, kade znaju ljudi jedan drugomu oprostit. Ako me je neko u danu i sedamdeset sedam puti uvrijedio, ako mu oprostim, će se u ta stan sedamdeset sedam puti vratiti mir. Koliko mira bi mogli podiliti jedan drugomu. Zato ki človik mir nosi u srcu, ta nek mir dili, sije oko sebe i onda kad na to niti ne misli. Drugi ćuti, da li ja mir nosim u mojem srcu. Kako je lipo živiti med ljudi, ki u miru živu. Nije slučajno, da su andjeli nad Betlehemom ovako jačili: „Mir ljudem na zemlji, ki su dobre volje.“ Ov vas svit zovemo ovim imenom: svemir. Svagdir u ovom širokom svitu mir vlada, samo na zemlji zna nemir vladati. Svaki nemir, ki je na zemlji — a ga je dosta — su ljudi stvorili. I ča bi bilo, kad bi ljudi nek nemir stvarali, a mir ne. Ljudi mirotvorci iz nemira mir stvaraju. Ta nemir, koga ljudi siju oko sebe i po svitu, s Božjim mirom punjeni ljudi ga odnimlju. Jezuš govori o sijaču, ki dobro sime sije u svoj lapat. Ta lapat to je vas Božji svit u koga moramo stalno mir sijati, da ga haluga, nemir ne uništi.

Ima li većega Božjega blagoslova, nek u miru živiti sa svimi ljudi. Svakomu ruku dati, svakoga pozdraviti, sa svakim se sjesti za jedan stol. Svaki človik mi je dobro došao i pred nijednim ne zatvaram svoja vrata.

Oko mi nad svakim človikom mirno počiva. Iako mi se čim grozi, ja mu smih šaljem. I usred nemira miran ostanem. Ako drugi ne primi mojega mira, moj mir mi se vraća najzad, ne uznemiruje me njegov nemir.

Veliki mirotvorac bio je Niklaus von der Flüe, švicarski mirotvorac. Ča se nije ugodalo na bojnom polju, niti za zelenim stolom, njemu se je ugodalo. Pomirio je sve švicarske kantone med sobom i onda Švicarska nije bila umišana u nikakov boj. Kako se kaže, ov mirotvorac je za stoljeća zasigurao mir ovoj zemlji. A gdo je on bio, običan seoski človik, otac desetero dice.

Kako svaka kripost, tako se i mir mora vježbati, prakticirati u malom. Mir u obitelji, mir med susjedi, u društvu, na djelatnom mjestu, svagde moremo mir stvarati.

Mir je velik Božji dar. Kako se je reklo, Ježuš je po goristanju stalno mir dilio apoštolom. Svakim dolaskom skazanjem, im je mir donesao za dar.

Koliko puti čujemo pri sv. maši ovu rič: mir. Mir s vami. Evo Agnjac Božji, k i odnimlje griha svita. Moj mir vam dajem. A na koncu maše nas duhovnik ovako otpusti iz crikve: Idite u miru.

Hoditi, ići, pojti u miru. Je ča lipšega na svitu? Zato neka i ov spis služi svim onim za mir i pomirenje ki ga čitaju.

p