S grčkim pismom se je alfabet pojavio na europskom kontinentu. Ali alfabet se je razvijao dugo vrime prlje nego su Grki doživljavali svoju zlatu dob.

Prvi, ki su si razvili vlašće pismo, su bili Sumerani (Sumerer) u Mezopotamiji. Njevo pismo se zove klinasto pismo ili klinopis (Keilschrift), ko je postojalo od piktogramov. Ono je slikovno pismo (Bilderschrift). Kusićem trske su je utiskivali u glinene pločice (Tontafeln). Pretpostavlja se, da je klinasto pismo razvito med 3500 i 3000 ljet pred Kristušem.

Drugi korak u razvitku alfabeta je uslijedio s hijeroglifi (Hieroglyphen) starih Egipćanov. Oko 3000. ljeta pred Kristušem je nastala ova kombinacija od slikovnih simbolov i glasov. Stil ovoga pisma se jako oslanja na klinasto pismo, ali pomoću glasov i slogov (Silben) se je ono jur približavalo govorenoj riči. Teksti su se pisali na papiru, koga su načinjali od sprešanih žbričkov papirusove trske (Papyrusschilf).

Oko 1500. ljeta pred Kristušem se je u faraonskom Egiptu počelo razvijati hijeratsko pismo (hieratische Schrift). Ono je bilo kurzivno i je pojednostavljalo hijeroglife. Značajno je uticalo na razvitak drugih pisam. O alfabetu kot ga danas poznamo, moremo govoriti od 1000. ljeta pred Kristušem.