Rečenica izvješćaja švicarskoga poslanika C. D. Bo­u­rcarda u Beču o stanju Austro-Ugarske monarhije 31. oktobra 1918. daje točnu di­jagnozu: In der gewesenen Doppelmonarchie herrscht das Chaos, a po sebi je to pri­kazanje bilo još blaže nego što je bilo. Jur pri koncu d­u­goga, šuljajućega razvitka je 15. oktobra 1918. cesar i kralj Karlo izdao Manifest svojim narodom koga Wilson u svojem odgovoru 20. oktobra već nije mogao pri­hvatiti na osnovi 14. punktov iz 1917., ar se je medtim čisto prominila politička situacija. Slavi monarhije: Po­ljaki, Ruteni, Čehi, Slovaki, Srbi, Bošnjaki, Hercegovci, Hrvati i Sloveni već nisu kanili ostati u dvojnoj monarhiji.

Austronimci i Ugri su morali sami gledati kamo ka­nu, a za Talijane je i tako bi­lo čisto jasno. U Budimpešti je 25. oktobra došlo do uličnih bitkov, a 30. su bivšega ministarpredsjednika grofa Tiszu ustriljili vojaki iz nezadovoljstva, na isti način kao u Beču ministarpredsjednika grofa Stürgkha 1916. lje­ta. I u Pragu je bilo došlo do uličnih borbov.

1916. lje­ta je takaj i u Pragu do­šlo do uličnih borbov. Parola ruske revolucije „Prole­tari svega svita ujedinite se!“ iz 1917. je elektrizirala veliki broj nezadovoljnih vojakov po fronti i u ropstvu. U januaru 1918. je došlo do štrajkov u Ugarskoj, Poljskoj, Sedmograd­skoj, jer množina ljudi se već nije kanila vojevati i podičenje vojske nego mir, mir pod sva­ku cijenu. Najpogibelniji štrajk je pak počeo u Bečkom No­vom Mjestu sredinom januara 1918. ljeta u fabriki Daimler i počeo se je širiti po Austriji. Ali prlje nego bi se mogao bio štrajk rasplamsati je peljačtvo Socijaldemokratske stranke utišilo zakipljene duše.

Vrijeda potom je 1. februara došlo do pobu­njenja mornarov u bojnoj ba­zi Boka-Kotorska. Od toga vrimena su bili na dnevnom re­du dezertiranja, zatajenje poslu­š­t­va, nedopušćeno napušćanje vojske, simuliranje betegov, sa­monaranjenje, prouzrokovanja ekcemov umjetnim putem, u­paljenje očiju, poparenje kiselinom, očitovanje seksualnih bolesti, nastriljenje, svega ča se u krajnjoj situaciji more zmisliti. Vrhovni psihijatar Beča J. Wagner-Jaureg je konstatirao kod 100 000 vojakov neurozu. A kad su počeli gladovati i trpiti od nedostatkov i vojake po fronti već je ništ nije moglo najzad držati. Vojska se je kanila braniti strogimi ka­štigami, štatariumom, vojnim i civilnim su­dom, kaštigami. Ništ nije koristilo. U augustu 1918. ljeta je vojska brojila prik stotisuć prebignutih, ki broj se je u oktobru i novemb­ru istoga lje­ta još povišio.

Ubrzalo je raspada­nje američko prizna­nje, po francu­skom i engleskom, Českoga na­rodnoga vijeća na zapadu. Ta­ko su Čehi i Slovaki masovno prebignuli i javjali se u Češke brigade, ke su se borile skupa s Englezi, Francuzi i Amerikanci protiv svojih u domaći rovi i jarki. Došlo je do masov­noga prebiga južnih Slavov na Piavi. Širila se je parola „Samo bedaki se bo­ru!“. Svaka naro­d­nost je imala sa­mo svoj cilj pred očima i nije već vidila skupnu budućnost za Austro-Ugarsku monarhiju.

A mediji su propagandom dodali svoje, zbog čega su ih vlada i vojska potvarale s iz­da­jom domovine, vojakov u prvi linija i nije bilo daleko do legende do sramotnoga boda u križe = Dolchstosslegende. A kada je Ugarska, bez sporazuma sa svojim kraljem, 24. oktobra 1918. ljeta povlikla svoju vojsku sa svih frontov, se je vojska po­čela brzo raspadati, akoprem je boj prestao stoprv 11. novembra 1918.

I zaman su javkale Naše novine:
Potle je Ugarska oružje položila, vsaki dan cele kuse orsaga zgublja, i zaman biše ufanje, ... Mi neg jaučemo ter zdihavamo, ... Voj­ske nimamo, ka bi nas branila.

Ali problemi za novouredje­nje državov su stoprv sada počeli.                            

(NB)