Kad je 1661. ljeta Švedska kot prva zemlja Europe stavila u opticaj banknote, su Kinezi jur imali 1000-ljetnu povijest papirnatih pinez. Ali oni nisu hasnovali pravi papir za novčanice. Svoje banknote su načinjali od kore driva, konoplja (Hanf) i krplja, da se ne bi čihale, nego da bi duglje držale. Spodobno se postupa i danas. Moderne banknote, na priliku euro, se načinjaju od pamuka (Baumwolle), točnije rečeno od kratkih vlasićev simenja pamučne rasline.

Te niti (Fasern) se pri produkciji naberu kot zbočni produkt. Teško ga je dostati, i zato se euro-banknote teško moru krivotvoriti (fälschen). Po tajnom receptu se spomenuti vlasići pamuka lipu i proslijedu tiskari banknotov. Nisu sve valute od pamuka. U tropski zemlja se hasnuju i umjetni materijali, da novčanice u vlažnoj klimi ne bi sagnjile.

Pineze svaki kani. Prez njih se ne da još i umriti. Kumaj-ki veli, da ima dost pinez. Ipak okolo pinez postoji dost neznanja. I tako se širu fakti, ki nisu svenek istiniti. Je li banknote moru prenašati betege, je li raskinute moremo zaminiti za cijele, je li bankomat potegne najzad zabljene banknote, gdo je izumio pineze, odakle su pinezi, ke svaki dan hasnujemo, kade se čuva najveć pinez, koliko krivotvorenih pinez je u opticaju, i druge odgovore ćemo Vam dati u sljedeći izdanji.