Crikva svetoga Jeronima s pravom ubraja med četire velike zapadne crikvene oce. On je osebujna ličnost. Rodio se je oko 347. ljeta u Stridonu, na granici med rimskimi provincijami Dalmacije i Panonije. Umro je u Betlehemu, 30. septembra 420. ljeta. On je Bibliju preveo na latinski jezik i stvorio takozvanu slavnu Vulgatu. Kot prevoditelj Biblije je došao na glas i postao ugledan. Zato je on danas patron prevoditeljev, a 30. septembar, njegov spomendan, je istovrimeno i Internacionalni dan prevodjenja.

U Rimu je študirao retoriku i pohadjao školu gramatike. Bio je jako nadaren, ali i teške naravi. Imao je dobro pamćenje i zvanaredno ćutljiv, strastven karakter. U Antiohiji je produbio svoje biblijske nauke i se usavršio u hebrejskom jeziku.

U Betlehemu je osnovao muški kloštar i onde već nego 30 ljet dugo prevadjao svete knjige iz hebrejskoga jezika. Zadnja Jeronimova ljeta su bila u sinju mnogih boli. Zdravlje mu se počemerilo, a počeo ga je ostavljati i vid. Iscrpljen, slip i osamljen, je Jeronim umro po mnogi životni borba. Uz špilju Jezuševoga rodjenja u Betlehemu je učeni starac Jeronim imao svoje poslidnje prebivališće. U svoji starački dani je mnogokrat pohodio jaslice.

Očuvan je jedan razgovor s Jezušem:

„Dite moje, kako drhćeš! Da Na tako tvrdom ležaju ležiš, da nas spasiš. Kako ti morem pomoći?“

„Jeronim, ništ ne kanim od tebe! Jači samo: Slava Bogu na višini! Na Uljevoj gori i na Kalvariji ću biti još siromašniji.“

„Dite, darovat ću ti sve moje pineze!“

„Neću tvoje pineze! Daj je siromahom! Tako ću je primiti kot da su meni darovani.“

„Ali ja bi ipak za tebi samomu nešto darovao, drugačije moram od muke umriti.“

„Dobro, kad bi mi tako rado nešto darovao, ću ti reći, ča. Daj mi sve tvoje grihe, daj mi sve nemire tvojega srca!“

I onda je Jeronim iz najdibljega osvidočenja svojega srca rekao: „Gdo se predaje Kristušu, more umriti, ali obvladan neće biti.“

„A ča ćeš s tim učiniti?“, pita Jeronim.

„Tvoje grihe i nemire tvojega srca ću povaliti na moja ramena i odnesti je.“

Nato se je Jeronim splaknuo: „Dobri Jezuše, zemi onda moje grihe, zemi ča je moje, i daj mi ča je tvoje!“

(Agnjica Schuster)