U zimi, kad su zapuhani i snigom zameteni puti, ne moremo iz stana van. Počnemo pute čistit, snig hitat, jer smo izolirani još i jedan od drugoga. Poslidnji prorok u Starom testamentu Ivan Krstitelj kriči: Pripravite put Gospodinu. Ako človik skuči pod terom griha, ne vidi ni van ni nutar sve je škuro, grih mu zame vid, kako će dojti do Boga, do pomirenja sa samim sobom, a još manje do pomirenja s drugimi ljudi.
Grih je najgorja uza, ka človika drži pod ropstvom. Géza Gárdonyi napisao je jedan roman pod imenom: Isten rabjai/ Robi Božji. A koliko romanov bi morali napisati pod imenom: Robi griha. Biti rob griha, to je strašno.

Ivan Krstitelj išao je u samotu, da susretne Boga, da se s Bogom razgovara, i sve drugo je isključio iz svojega žitka. To bi morali mi svi činiti, isključiti sve grišno, iz zamamnosti griha, grišnih zabavov, iz zaljubljenosti, iz pineza. Ako človik ne poruči boj svemu ovomu, ostat će zarobljen od grišnoga svita i življari, dokle besmisleno ne pogine.
To je sudbina človika, ako ne najde najzad k Bogu. Biti rob Božji je žitak, sloboda, a biti rob griha je smrt, človik živi, ali nek umira.
Pustina Ivana Krstitelja ne znači samo zemaljsku pustinu, nego duševnu. Odstranit sve pripreke, ke stoju na putu Bogu, da nam dojde u srce, dušu. Očistiti dušu od svih priprek, ke se Bogu suprotstavljaju, da nam se bude mogao umišati u život. Bog nam hoće usaditi u dušu takov prisad iz koga izraste drivo puno Božjega sāda, vjere, ljubavi, mira, radosti.
U Brazilu prašumi, lozi napravljaju put u dolini rijeke Amazonas, da povežu ov velik orsag, zemlju od Atlantika do Tihoga morja. Ovako slično bi morao i človik povezati svoj život s Bogom. Napravljati put prema Bogu, da se obogati naše duševno stanje. I po ovom putu se približava k nam Bog sām. Dati Bogu zeleno svitlo, da se umiša u naš život.
Poznata nam je ta rečenica, da se človik veseli njemu sličnomu. Bog nas je stvorio na svoju sliku i priliku i zato nek tako moremo biti srićni ako se s Bogom veselimo, a Bog s nami. Dao nam je ov svit, da se radujemo i živimo dostojno. Njemu povoljno i koristimo svitska dobra tako, da nam služu na duševnu i tijelovnu korist. Veselite se u Bogu i ovomu svemu svitu, jer ov vas svit je nam dan kao velik Božji dar. Posjedite zemlju, gospodarite sa svim, čitamo pri stvaranju svita u Bibliji. Sve smo dostali od Boga, ča nam je potribno za život. Bog nam je sve ovo udilio, da se i mi dilimo s drugimi i tako nastanemo suradniki Božji u ljubavi.
Bog nije škrt, kot znamo biti mi, da se svit ne smiluje gladnim, ki zdižu ruke i pomoć, kruha prosu od nas. Ljudi od Boga kruha prosu, u redu, ali drugi opet od nas prosu kruha. Bog neka nam da, ali mi ne?
Glasovit slikar Veit Stoss je naslikao Mariju od Očenašev. Umjetnik ju je u toj pozi naslikao, kad je stupio k njoj andjeo Gabrijel. Kad Marija zagleda andjela ispade joj iz ruk molitvenik. Ča je htio ovim reć? To, da kad nam stupi Bog u život, nam mora sve pasti iz ruk i nek na Boga upriti oči. Nekamo tugovati, ako nam sve spade iz ruk, kad nas Bog pohodi, jer Bog nam donaša veće vridnosti, nek smo je do sada imali. Dati Bogu naše smetlje, grihe, da nas bude mogao obogatiti sa svojim bogatstvom.          p