„Prvi gutljaj iz pehara, ki se zove „prirodna znanost“ je uzrok, da nastaneš ateist — ali na dnu pehara te čeka Bog.“ To je rekao Werner Heisenberg, koga znanost mnogokrat spominja u jednom dahu skupa s Albertom Einsteinom ili Maxom Planckom, najvećimi učenjaki prošloga stoljeća. Gdo je u školi imao fiziku i kemiju, on zna, da se brzina ili voda opisuju u formula. Za brzinu se veli: v = s/t, a za vodu H2O. To je dobro, ar s timi formulami moremo računati i opisati svemir. Dobro je da voda svenek postoji od dvih atomov vodika (Wasserstoffatom) i jednoga atoma kisika (Sauerstoffatom). Prirodni zakoni človiku daju odredjenu sigurnost. I tako izgleda, da prirodne znanosti (Naturwissenschaften) formulami sve moru opisati i prokalkulirati. Jedan gen se vadi, a drugi implanira, i betežnik je zdrav. U prispodobi s tim je pripetenje o rebru, ko je Bog Adamu zneo, da bi stvorio Evu, povidajka iz starih vrimen. Heisenberg pravo veli, da prvi gutljaj iz pehara prirodnih znanosti človiku sugerira, da je sve ostvarivo i da je Bog nepotriban. Formule, v = s/t ili H2O su nepobitne. Ali ča se stane, ako se brzina s vrimenom premini, a u strukturi vode opazimo ultrabrze fluktuacije?

 

Glasoviti nimški pisac Hermann Hesse tvrdi, da razmnožavanje znanja ne završava sa zaključnom točkom, nego s upitnikom. Naša čežnja za spoznanjem je jako velika, ali vječna pitanja s metodami prirodnih znanosti ne moremo odgovoriti: Odakle smo došli? Kamo idemo? Zač živimo? Svenek će nam ostati spoznaja, da ništ na ovom svitu ne moremo razumiti do kraja. Na prvi pogled je to frustrirajuće, ali istovrimeno i milost. Tako si moremo postaviti ultimativno pitanje: Postoji gdo, ki razumi ov svit, univerzum i prirodne zakone?
 

Tim pitanjem su se bavili mnogi glasoviti znanstveniki i mislioci i došli do dna pehara. Kako je bilo na početku svita, sve to, ča mi zovemo veliki prasak (Urknall)? Bog je znao, da mu je potribna energija, i stvorio je svitlost, znao je da samo s malo već nego 100 elementov, ki su popisani u periodijskom sistemu, more sintetizirati sve drugo, a i najvažnije, vodu i zrak. I onda je nastao žitak i človik. Sve je nastalo po genijalno promišljenom planu. U Bibliji to čitamo u poetski kipi. Ali čitamo i to, da ćedu nebo i zemlja preminuti. Na temelju opravdanih indicijov su si kozmologi danas složni, da će od divnoga stvaranja jednoč ostati samo zračenje (Strahlung).

(Agnjica Schuster)