Jezuš se pokaže na brigu Taboru Petru, Jakovu i Ivanu u svojoj diki. Na to Petar: Dobro je nam ovde biti, načinit ću tri šatore, tebi jednoga, Mozešu jednoga i Iliji jednoga. Zabio je na dom, obitelj, na sve drugo, jer je bio jako blažen.
Mislimo li mi većput na nebesko blaženstvo? Imamo želju za nebom? Nigdor na svitu nije potpuno blažen. Uvijek, nam nešto fali. Zaista je Zemlja suzna dolina, puna nevolje, plača, suz.
Mislimo da su ti, ki imaju sva zemaljska dobra, jako srićni. Varamo se. Svenek kanu već imati, a imaju svega preveć i još nisu zadovoljni, nesrićni su. Nešto im fali, a da i sami ne znaju: mir, radost, veselje, ko od Boga ishadja. A more imati vas svit — ako Boga nima, ni srićan. A je siromahov, ki ništa nimaju i još su srićni, jer imaju toga, ki je najbogatiji, Boga. Bog je najveće bogatstvo, i sve ima, ki Boga ima.
Ke su sprognali iz doma nisu srićni, išću svoj zgubljeni dom, o njem sanjaju. U Adamu i Evi, smo i mi svi sprognani iz vrta, iz doma Božjega i od onda išće človik svoj zgubljeni dom, Paradižom. Bog je dao u dušu svakomu človiku tu klicu, ka klije u njem, zreja, čežnja, želja za vječnim domom.
Sv. Pavao je odnesen u duhu u treto nebo i piše, da oko nije vidilo, uho nije čulo, i duh naš ne more shvatiti, ča je Bog pripravio onim, ki ga ljubu. Bog će im utrti iz očiju svaku suzu. Neće biti više boli, suze, i krika, jauka.
Velikoga teologa, znanstvenika je pitala jednoč njegova sestra. Povi mi brate, kakovo će biti to nebesko blaženstvo? On joj veli, ne znam gdo bi to znao, to bi nam nek ta mogao povidati, ki je jur onde.
Blažen je človik, ki nosi želju, ćut i vjeru u sebi, da ide prema Bogu, prema nebu. Svi naši spašeni pokojni nas čekaju onde. Kakov sastanak! Majka je našla ovde svoje zgubljeno dite, oca, majku. Nebo puno veselimi blaženimi ljudi. Nigde tuge, samo radost. Susret s Marijom, s andjeli i sa svimi spašenimi. I ovomu veselju nikada konca, dura navijeke.
Zato se je vridno zasukati si rukave i dobro činiti, da i nam veli dobri Bog: Hodi k meni ti dobri i vjerni sluga.
Selimo se, nek par deset ljet smo na svitu, a ča je to prema vječnosti?
Ako se borim, Bog me neće zaostaviti, iako nas grih sprohadja do smrti. Ako progonstvo trpim zbog Boga i istine, Bog me neće zaostaviti, dojti će plaćni dan.
Poznat nam je svetac človik pun dobre volje i smiha, sv. Filip Neri. Kad mu je papa ponudio kardinalsku krljaču, on mu je poručio: Recite papi, da me oslobodi od te titule, jer ja imam drugu krljaču u ruka, a to je bio bilet, koga svaki duhovnik ima. I ov bilet je hitio u zrak od veselja, s kim je on potpuno blažen.
A na drugom svitu nas čeka tako lip bilet, lipa kapa, od ke nima lipše na ovom svitu. Kad umremo će se ova lipa nebeska kapa spustiti na nas i biti ćemo potpuno srićni blaženi. I zato nek dalje tim putem, ki u nebo pelja.          p