Usred velikih zgradov, palačov negde zdola na zemlji u nevidljivom kutu u štali stoji jedna nepoznata divojka iz Nazareta i muž drivodjelac uz jedne jaslice, u ki malo Dite komucka. Ovo dite je nigdor drugi, nego sin Božji. Jezuš, Spasitelj svita. I ovo je najlipši svetak človičanstva.
Pred ovim Ditetem prignu koljena pastiri, mudraci, andjeli i mi svi. I ča je najčudnije, od ovoga maloga Diteta čeka pomoć vas svit. Ne bi bio spašen, srićan, miran zadovoljan i živio bi bez straha, mržnje, nevolje.
Kad je Papa boravio pred nekoliko ljet u Francuskoj, pitao ga je jedan novinar: Da li ima još ov Jezuš Kristuš ča za reći današnjemu človiku. Nato Papa: Nek samo On mu ima ča za reći!
Ali ča more otac, ki je svoje dite dobro odgojio, a dite ga ne posluša. Ča more ov Jezuš Kristuš s nami, ki nam je najplemenitije Evandjelje ostavio, ako ga ne slušamo, slijedimo?
Dojde mi misao: Jezuš je ostavio štalu, a današnji človik se kani sve jače nastaniti u štali. Napustimo i mi štalu, kako ju je i Jezuš napustio i išao domom. Naš dom nije štala, nego dom, u kom Bog, ov Jezuš prebiva.
Njemu se otvori, zato je došao. Ne u štali, nego u tvojem srcu se kani nastaniti. Ne mi smo išli k njemu, nego On je došao k nam. Ne biti gostioničar ili rodjak, ki pred svojimi zatvara vrata, kako su ga ovi pred ovom obiteljom zatvorili: Nima mjesta za vas!
Ima mjesta med nami ov mali Jezuš? Kad je inkvizitora, ki je u ime Jezuševo proganjao sve one, ki nisu tako valovali vjeru, kako ju je ov inkvizitor očekivao, sām Jezuš poljubio na licu. Ov ga prepozna i mu veli: Poj i već neka dojt najzad. Ali Jezuš ostaje i na dalje med nami. Ne dā se sprognati izmed nas, jer nas ljubi, jer je zbog nas došao.
Bog je mali Bog, božić. I on, ki je najmoćniji, svemoguć, nastane najmanji med nami, manji već nije mogao postati, neg je bio u toj štali. Bog, malo Dite u štali. Za Njega bi mirno ovako mogli pisati: Iz štale je došao! Ali u štalu je iz neba došao i to moramo ovoj rečenici dodati. Bog je Bog i u štali. A človik more biti živina, još gorje, zali i u palači.
Jedna naša crikvena adventska jačka ovako počinje: Raduj se varoš Nazaret. A zač ne bi mogli i ovako pjevati: Raduj se Gradišće, sjever i jug, u tebi se je nastanio Spasitelj svita! Ali On je još bliže nam, nek ova pjesma veli. Blažen on, ki se raduje, jer se je ov mali Jezuš nastanio u tvojem srcu. To je najveća radost. Od ove, ku nam Jezuš dili, veće nima.
Andjeli velu pastirom: „Ne bojte se, ar nut nazvišćujem vam veliko veselje! Pastirom i nam veliko veselje, ali ih je, ke ovo betlehemsko veselje ne razveseli.
Kad sam bio teolog, student, išli smo svaku subotu pred oltar od „Suzeće Marije“ u Juri. Kako idemo nutar, stoju onde neki inuši, šegrti. I veli jedan drugomu: „Ti, ča je još ovde i takovih Jezuš-ljudi?“ Čuo je za Jezuša i to je znam sve, ča o njem zna. I kakovo veselje ima ov na Božić s ovim Jezušem? Nikakovo. Ovi nisu imali u žitku dobrih andjelov, roditeljev, ki bi je bili do Jezuševih jaslic dopeljali. „Med svoje je došao, a svoji ga nisu primili“.
Oživiti more nek ljubav naše srce. Svit se smrzuje, hladan je, mlak, ravnodušan. Gdo more naše srce oživiti? Bogatstvo, pinez, napredak? Ne! Srce se nek srcem da zgrijati. Zato naše srce nek on more zagrijati, ki ima goruće srce, ta mali Jezuš. Velika ljubav leži u jaslica, pastiri su ga doživili, išli domom i bili jako jako srićni, blaženi, veseli.
Od Boga nek veseli blaženi moremo projti. Božić nije nek jedan dan, Božić je uvijek, kako je i ljubav vječna. Ta mali Bog, božić se hoće ispod Marijinoga srca preseliti u naše srce, Kristoforus biti, bogonosac. Ali ne mi Njega, nego On nosi nas. Ča nije Mariju mali Jezuš nosio teti Elizabeti, ljubav joj je kreljute dala. Ljubav je let do Boga, do človika. Kako je rekao Sv. Pavao: Ljubav Kristuševa nas nosi, još već goni.
Ljubav je motor, ljubav je svemoguća. Ljubav sve prebrodi, sve premosti. Ljubav je univerzalno vračtvo za svit, to je Bog.
Da bi bio svaki stan, svaki dom Betlehem! On bi morao imati u svakoj obitelji glavnu ulogu. Svi mi smo nek statisti oko Njega. Ali ona nam sve veću ulogu daje, raznositi Njegovu ljubav širom svita, jer nek Njegova ljubav giblje vas svit. U ljubavi je stvorio ov svit, i nas. Ča bi bilo s nami, kad bi on posluhnuo te, ki ga kanu sprognati iz svita? Svit bi propao. I kim pravom bi htili Boga sprognat iz svita, kad je ov svit Njegov? Bog je na ovom svitu u svojem, a mi smo na Njegovom, jer sve je Njegovo. Priznati se Njegovim, jer on nas zimlje za svoje. Zato se je rodio u Betlehemu, da budemo čisto Njegovi.
Budite kao dica. Jedan mali doživi u pobožnoj obitelji Božić i mama mu svega lipoga reče o malomu Jezušu. Nato mali: „Mama, već neka nikad ostaviti otprta vrata, da ne bude mogao mali Jezuš nikad od nas projti!
Zato zatvorimo ga i mi u naše srce i zatvorimo i mi vrata našega srca, da nas mali Jezuš ne ostavi.                            

p