Mnogi mislu da je Luther nastao velik reformator crikve zbog toga, kad je kritizirao proširenu praksu, da se more kupovati oprošćenje grihov. Ali on se je protivio samo jednomu obliku prodaje oprošćenja grihov (Ablasshandel), i to da se s timi pinezi financira Petrova crikva u Rimu. Ta oblik oprošćenja grihov se je mogao dostignuti i po smrti, a da se človik nije morao kajati za svoje zločine i prestupe. Pinezi sami su bili dost za oprošćenje grihov. Zato je Luther oponirao i formulirao 95 tezov. Vjerojatno on te svoje teze nikada nije zabio na crikvena vrata u Wittenbergu, nego je nje objavio normalnim „službenim putem“ urednoga profesora.

Da sv. maša kod protestantov nije važna, ne štima. Protestanti nimaju dužnost kotno katoličani, hoditi k nediljnim mašam. Ali i njeva 3. zapovid glasi: „Spomeni se, da Gospodinov dan svetiš.“ Prema Lutheru nije dost, dio zeti pri sv. maši, nego je potribno sa srcem svečevati sv. mašu.

Da dobri čini u protestantizmu nisu važni, ne odgovara istini. Martin Luther veli, da je človik u stanju činiti dobro, zato kad ga Bog ljubi. On ne triba prvo činiti dobro, da bi ga zatim Bog ljubio.

Luther nije ukinuo sv. spovid, nego sakramenat pokore. Za spovid je rekao, da je ona dar batrenja i do svoje smrti se je redovito hodio spovidati.