Nekoga mladića čeka svoja obitelj, najavili su im, da je sin na putu i dojti će ove dane domon. Veselju, radosti ni kraja ni konca. Sva obitelj ga čeka kao u transu. Čeka i svega su pipravili, da mu veliko veselje načinju, kad dojde. I bilo je tako, svim domaćim tako i njemu samomu sidu suze radosnice u oku, svi se plaču od veselja. Dug čas ne velu ništa jedan drugomu, jer veselje im zimlje dah, rič, jer pravo veselje se ne dā riču tumačiti, izreći.

A kakovo veselje bi morali imat svi, kad nam je mali Jezuš pod vrati. Jezuš, ki nosi pri sebi ljubav svitu i ju dili svim vjernim i nevjernim, svim, ki ga primu. Ovako ga pozdravljamo na Božiće. „O goruća ljubav Božja, poslala si Spasitelja.“ Jezuš je goruća ljubav i ne ognjem, nego ljubavlju hoće važgati vas svit. Da li u svitu još ki narod, ki s tolikimi božićnimi jačkami pozdravlja maloga Jezuša, 43 božićne jačke sam nabrojio u našem jačkaru, u »Kruhu nebeskom«. U ugarskom jačkaru »Szent vagy Uram« ih ima samo 27.

Velika je radost u hrvatskom narodu nad narodjenjem maloga Jezuša. Raduj se narode, poruča nam On sām. Ja sam s tobom, tvoja radost, tvoje veselje, tvoj spas jur ovde na zemlji i na drugom svitu.

Toj obitelji, ki su mislili, da je njev sin pao na bojnom polju, bilo je kao da im je bio ponovo sin darovan. Tako njim, tako je i nam Sin darovan, ali ne sin zemaljski, nego Sin nebeski. Svečujemo vrijeda tretu nedilju u Adventu i Jezuš nam jur tukeće po vrati. Otvorimo mu!

Nikad mi dosta Jezuša i njegove ljubav shvatiti ne moremo. Kako i jedan znanstvenik tumači svojim poslušačem svoje otkriće, nek teško ili nikako i človika razumiti ne more, slušati znanstvenika, a sveznajućega Boga gdo more razumiti. Stati pred malim Jezušem, pred njegovom velikom ljubavlju bez riči, kako su stali svoji pred njevim sinom bez riči, suzami u očiju, kad im se je vratio iz zarobljeničtva. A ta mali Jezuš s tim, da je došao na zemlju med nas, samovoljno je došao med nas u zarobljeničtvo. Ostavio je nebesku diku i nastanio se je med nami u štali. Gdo more razumiti ovu veliku ljubav Božju? Ovakov je Bog prema nam, ponizan, i zbog njegove velike ljubavi, ostavlja nebo i dojde med nas. Gdo bi si bio mogao nek zamisliti, da će Bog ostaviti na nebu svu svoju diku, i nebo sa štalom zaminiti. I nam ne preostaje drugo, nego da si mi kapu znamemo i stojimo pred jaslicami bez riči. „Rič je tijelom postala i med nami prebivala.“ Samo Bog zna, kad ne bi bili Jezuša križevali, kako dugo bi bio ostao ovde na zemlji med nami, i kako bi nas bio ostavio? Pri rodjenju je dostao jaslice, a pri odlasku od nas, križ. Ne nek rič, nego i pamet nam mora stati, kad na sve ovo mislimo. Zato prignimo glavu pred ovom velikom ljubavom Božjom.                  p