Kad su brojači glasov pri izboru za zemaljskoga poglavara Gradišća, u četvrtak, 28. februara ponovo počeli brojiti listiće, se je već komu iskušenijemu i zre­lijemu političaru ali i posma­traču zgusnula krv u žila. Bio je ovo pravi déjà-vu (= jur vi­djeno). Ali ovput u žila nekih socijaldemokratskih saborskih zastupnikov i članov vlade. Dana 30. oktobra 1987. ljeta je bila zgusnula krv u žila na­rodnjačkih zastupnikov. Nije, naime, Feri Sauerzopf nastao zemaljski poglavar Gradiš­ća, kako je očito bilo dogovoreno med njegovim VP-om i Rauterovim odnosno Haiderovim FP-om. Najvjerojatnije je po­moću glasa slobodara Greg­o­ra Munzenriedera (ča se pra­voda nikada nije moglo doka­zati, jer su izbori bili tajni) socijalist Hans Sipötz postao zemaljski poglavar i tim na­slijedio Theodora Keryja u toj funkciji na čelu Gradišća. Tada su Sauerzopf i ostali VP-zastupniki u Saboru otvoreno govorili o iz­dajstvu je­dnoga pojedinca, ki je VP-u zeo zemaljskoga poglavara. Ovi su tada govorili i o „srebr­njaki“, kimi bi soc­i­jalisti bili kupili „izdajnika-Judaša“.

Socijalisti s novim poglavarom Sipötzem su to narav­no tajili i vehementno odbili. Za nje je Munzenrieder sa­mo na demokratski način pomo­gao onoj stranki (SP-u), ka je imala ionako većinu glasov u Saboru a pak i vladi (4:3). Ali je činjenica da je Munzenrieder iz Zajezerja, isto kao i Sipötz, 1987. ljeta odlu­čio o osobi zemaljskoga po­glavara i se u gradišćanskoj javnosti nije sumljalo, da je Sipötz bio dost zrizan da za sebe pridobene Munzenriedera — dokle se to ovput zapravo nije moglo dogoditi jer s mandati nije bilo tako usko. Nikad se nije potvrdilo, da je bio Munzenrieder ki se je „sr­ušio“. Ali su to tvrdili ta­dašnji ostali dva slobodari u Saboru, Rauter i Edi Nicka.

Sauerzopf se je tada pogrozio Sipötzu, ako ne more dokazati, da nije posredno ili neposredno bio upleten u afe­ru s Munzenriederom, da kani rekurirati izbor Sipötza za poglavara. No sve to se je pak utišilo, Sauerzopf je mo­rao zeti na znanje da su ga „legli“ i je vrijeda odstupio. Isto je učinio Munzenrieder.

Interesantan detalj na rubu u retrospektivi: pisac ovih re­dov je tada kao novinar izvješćavao iz dvorane Zemalj­skoga sabora i je slučajno stao iza Munzenriedera, ki je sidio u zadnjem redu. Kad su se dilili glasački listići, mi je palo u oči, da je Munzenrieder plašljivo gledao okolo na okolo i je, kako to činu ponekad školari ako ne kanu da gdo od nekoga otpiše pri is­­pitu, držu ruku, se shranjaju za rukom i takorekuć tajno, u strahu da nigdo ne bi vidio ča pišu, ispunio svoj listić, ki je onda bacio u škrablju. Stoprv kad su pak izbrojili listi­ći se je pokazalo, da je ovo ponašanje Munzenriedera moglo biti indic, da je on to bio, ki je lomio dogovor slobodarov s narodnjaki...