Ako pitaš staricu, ča si želji od drugoga, reći će ti: Ljubav! Lipše riči od ove ljubavi nima. Bog nas je iz ljubavi stvorio, za ljubav smo stvoreni i nek iz ljubavi moremo živiti. Ako sve imamo, samo ljubav nismo dostali, siromaški smo. Ne nek človik, nego i živine ne moru živiti bez ljubavi. I nje je Bog iz ljubavi i za ljubav stvorio. Sve ča je stvoreno živi iz ljubavi, jer Božja stvaralačka moć je ljubav.

U ono vrime, stane se neki pravdoznanac skušavajući ga i govoreći. „Učitelju, ča mi je činiti, da zadobenem žitak vječni?“ Jezuš daje mu odgovor: „Ljubi Gospodina Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom moću svojom i svom pameću svojom; a bližnjega svojega, kao samoga sebe!“

I desetere Božje zapovidi su važne, jako važne, ali najvažnija je ljubav.

Zato piše Sv. Pavao Korintijanom: „Kad bih imao dar proročtva i znao sve skrovnosti i znanosti i kad bih imao svu tu vjeru, da bih mogao i brige primješćati, a ljubavi ne bih imao, ništa ne bih imao”.

Ča je človik, ako ne daje, niti dostaje ljubavi, živi mrtvac. Ljubav je svakomu tako jako potribna, ako ju ne dostaje, onda si ju peklja. I koliko je ovakovih prosjakov med nami! Kad bi vidili sve te misli, tu ćut kom se ljudi ljubavlju bavu, bi to bio dim, ki se vuče iznad svega svita, iznad svega človičanstva. Sve, vas svit hlepi za ljubavom, posiže za njom, rado bi si ju prisvojio tako, da mu je već nigdor ne bi mogao zeti.

Ako me gdo pita: Ča je najpotribnije vračtvo za človičanstvo, bez razmišljanja bih mu rekao: ljubav! I sva bolest, ka se nahadja u tom i ishadja iz toga, da ljudi ne dostaju ljubavi. Sunce je ljubav, jer kade ljubav ne sviti, tepli, se sve vehne. Toliko svakakovih spomenikov je postavno širom svita, da ne vidimo ta najvažniji spomenik, ki je ljubav sām; Jezuš na križu. Ovo je prava ljubav, Bog, ki je iz ljubavi umro na križu za sve nas. Iz ljubavi se je rodio na svit, učio nas, vračio, ljude gori stajao iz smrti, a na koncu dao je svoj život za nas. Kad pogledamo na križ, mora nam dojti ova misao, evo na križu visi Ljubav. Hodočasniki smo prema ljubavi. Korak po korak idemo prema Njemu, sve bliže, dokle se i u nami ne udomaći On, ki je Ljubav sām.

Svaki je razbojnik, ki ubija ljubav u sebi, ili u drugom. „Neki človik je išao iz Jeruzalema u Jeriko i zašao med razbojnike. Ovi su ga svlikli i kad su ga naranili, ostavili ga pol mrtvoga.“

Svi smo putniki, ki putem dojdemo u ruke razbojnikov, ki nam izrabljivaju tijelo i dušu. Danas koliko je razbojnikov, ki ostavu ljude pol mrtve na sred puta. A ti toliki mrtvi, ke je razbojnička ruka usmrtila, svi oni su žrtve ne-ljubavi, egoizma i mržnje.

Nikakove naredbe, zakoni, prepisi nisu sposobni da spasu človika samo ljubav. Oštrijimi zakoni se moru smanjiti ubojstva, ali ljubavi i onda neće biti već na svitu. Ljubav ne more nigdor drugi povekšati u srci naši, samo Bog. Človik živi, ali bez ljubavi živi kao živ mrtvac. Koliko je ovakovih živih mrtvacev na svitu!

Ov pravdoznanac ne dvoji u tom, da ćemo živiti i po smrti, ali kako, čim si moremo ov vjekovječni život zaslužiti? Jezuš daje mu odgovor: Ljubavlju!

Vjekovječni život je život u ljubavi i kako tamo dospiti bez ljubavi? Bog je ljubav i Njega susreti nek u ljubavi moremo. K Bogu se nek u ljubavi moremo približavati. Ljubiti Boga i človika, ovo su te dvi noge, na ki se moremo približavati Bogu. Sv. Augustin je to ovako tumačio. „Ljubav ima dvi noge, dvi zapovidi. Zato se moremo k Bogu nek na dvi noga približavati. Na jednoj nogi nećemo zajti k Bogu, šantat ćemo uvijek. Gdo nek Boga ljubi, a bližnjega ne, nikad neće k Bogu zajti. Ali ki misli da Boga ljubi, a človika ne, ta ni Boga ne ljubi, jer ove dvi zapovidi: Ljubi Boga i človika, su jedno nerazdiljivo društvo.

Sv. Rupert, koga Austrijanci jako poštuju, htio je pobrati siromahe i je predstaviti svojoj majki ovimi riči : „Majka, evo su tvoja dica!“ A majka njemu najzad: „Ruperte, evo tvoja braća!“

I kad je njegova majka htila dati uzidati crikvu, Rupert joj veli: „Ne majka, prvo zgradimo dom za siromahe i primimo je, da si zajedno s njimi lamljemo kruh.“ Dobro je on shvatio, Jezuš rekao je: Gdo siromaha primi, primio je Njega. Majka Berta ga je posluhnula i dala je zgraditi dom za siromahe i za one, ki su bili slabi u glavi, za slaboumne.

Jezuš nije rekao pravoznancu: Poj i glasi ljudem, ča sam ti rekao, nego: Poj pak i ti čini tako! Glasiti ljubav i prodikovati ljudem, da činu ljubav nije dosta, činiti ju moramo svi, jer znamo mi, ča nam je dužnost. Ali ljubav glasiti je laglje, nek ljubav činiti. Ne, Jezušu lipe riči nisu dosta, niti nam ne. Ča mi hasni lipa prodika, a ja sam kruha gladan? Ča hasni meni i drugim, ako bih i andjeoske jezike govorio, a ljubav ne bih imao? Ča bi hasnilo gladnomu, ako bih ga znao i andjeoskim jezikom batriti, a kruha mu ne bih dao?

Uz mnoge druge riči moremo staviti upitnik, pitanje, ali uz ljubav ne, ljubav nas sve obavezuje i ovde nima ispričavanja. Zaman bi rekli Bogu: Nisam ljubio Bože, imaj me spričnoga. Istina, milosrdnost Božja nima kraja, ali i njegova ljubav ne! Nije rekao: „Joj vam bogatuši! Ali ako im je joj rekao, onda im je joj!

p