P. Maksimilijan Kolbe je sidio za jako uskimi vrati, kad je svoj život ponudio za jednoga svojega domoroca, oca, ki je imao 5 dice. Sidio je za jako uskimi vrati i čekao sigurnu smrt. Koliko je ljudi, ki se trsu projti nutar kroz uska vrata, ka u nebo peljaju. Zaman smo bili gosti i najpreštimanijih crikvenih dostojanstvenikov, ako smo nek jili i pili š njimi, ali nismo s njimi trpili. Zaman smo se gostili kod njih, ako mi nismo pogostili druge, gladne, uboge, siromahe. Sa svakim ovakovim činom, nam se otvaraju sve širje nebeska vrata. Dobri čini otvaraju nebeska vrata i ovi čini idu prema nami u nebo, jer su Bogu poznati. Ali kako se moremo ufati, da ćedu se nam otvoriti vrata, ako je mi nismo drugomu otprli. To su ti poslidnji, kim mi nismo otvorili vrata i sada pred nami stupaju u nebo, a mi moramo drhtati, dali ćedu se i nam otvoriti, jer nismo bili vridni, da u nebo stupimo. Lazari jedan za drugim stupaju u nebo, a preštimani drhću. Uloga se je preminila, sada bogatuši pekljaju kod lazarov, da im se Bog smiluje i im barem u vodu umočen prst dā.

Jezuš jako oštro opominja pismoznance i farizeje, ki zapiraju pred ljudi vrata kraljevstva nebeskoga, a oni sami ne idu nutar. Joj im je, jer proždiraju stane udovic, a pri tom dužičke molitve molu. Joj vam skažljivci! Koliko je ljudi, ki ne poznaju puta, ki k Bogu pelja. Koliko preživu svoj život bez smisla, ne znaju zač živu. I ovi su si željili svitlo, a živili su u škurini, znamda i bez svoje vlašće krivice. I ovi grišniki ćedu stupit nutar prvi u kraljevstvo nebesko, pred takozvanimi pravičnimi.

Ali Jezuš govori i o poganski narodi, ki su spoznali pohod Božji u Jezušu Kristušu, a Židovi ga nisu spoznali. Nisu li i danas Židovi poslidnji, jer još uvijek ne spoznaju svojega Spasitelja, Jezuša Kristuša, ki je bio k njim poslan. Oni bili su pozvani kao prvi, da spoznaju pohod Božji, a nisu ga spoznali, nego odbili, križevali su ga.

A kim pravom kanu projti u kraljevstvo nebesko oni, ki nimaju dobrih činov, ki su nek jili i pili s Jezušem. Onim, ki tukeću po nebeski vrati i prosu za ulazak, jer ne nek da su s Jezušem jili i pili, nego još već su jili i pili sa siromahi, ubogimi, s njimi si dilili sve, tim će hižni gospodar neba i zemlje, Jezuš otvoriti nebeska vrata. I reć će im: Gladan sam bio, a vi ste me nahranili, gol sam bio i oblikli ste me. A da su s njim jili i pili, o tomu ni riči, za to nećedu plaće dostati. A kao Božji gosti, bi se bili morali naučiti od njega, da i oni na gošćinu pozivaju druge, kako je nje Bog pogostio. Peldu im je dao tom gošćinom, da i oni pozivaju u stan svoje uboge, bolesne, nemoćne.

Svi smo odgovorni, kakov kruh dajemo svojoj dici, čim im hranimo tijelo i dušu. Samo na tijelu hraniti ljude, nije dosta, jer tijelo će umriti, a ča će biti s duhom, ki nije dostao nikakove dobre hrane, kim ne nek tijelo, nego i duša umira? Imati lipe sastanke, predavanja, programe, jisti, piti zajedno nije dosta. Jezuš bio je sluga. Peldu nam je dao, da i mi tako slično služimo jedan drugoga. Iako služimo jedan drugoga i još moramo reći o sebi, da smo nevridne sluge i nek kao nevridne sluge moramo računati tim, da ćedu nam se otvoriti vrata nebeska, kad potukećemo na nji i prosimo ulazak. Ovim ćedu se otvorit nebeska vrata i neće im reći Bog, da ih ne pozna, nego reć će im, da posjedu to kraljevstvo ko im je pripravno od početka svita.