Kad je Bog stvorio človika, Adama i Evu, rekao im je: „Plodite se, to je: pomnožavajte se i napunite zemlju, i sebi ju podložite.“ Ovom izjavom nam je Bog predao ključ i mi moremo gospodariti s ovom zemljom, kako hoćemo. Moremo stvoriti nebo na zemlji, ali i pakao. A dogadja se oba dvoje. Ljudi puni odgovornosti se trsu, da bude nebo na zemlji, ili da bude barem manje tuge, boli križa med nami. Ali na poslu u i drugi moći, ke ražaraju, ubijaju, i stvaraju na zemlji pakao.
Svidoki smo, ča se sve dogadja na zemlji, veliki izrabljivaju male, izrabljivaju zemlju, na zemlji i pod zemljom. Kako dugo će još ulje curiti u naše lagve, ili plin ki nam tepli hiže.
Bogatuši imaju pineza na banki, da ni ne znaju koliko, a dica osebujno u Afriki umiraju od gladi, ali pomilovanja nima. Dostanu samo mrvice, ke nam iz stola doli spadu. A o dilenju niti riči. Siromahi potpiraju najjače siromahe, jer bogatušu se je smrzla ljubav. Ne voli nikoga, ni samoga sebe, samo svoj novac, to mu je bog i tomu se klanja od jutra do noći.

Oružje požere kruh siromaških. Tlačiti druge i tako vladati. Najveći dio ljudi je rob u ruka bogatih. Dobroga Boga prosimo: Gospodne smiluj se. Ali bogatuše zaman prosimo, da se smiluju, zato nimaju uši. Jauk ubogih, trepećih, gladnih ne čuju. Ili ako je i čuju, zatiskaju si uši, da ih ne čuju.
Ovo ča pišem, je glas kričećega u pustini. Ovako je kričao sv. Ivan Krstitelj ali nije imao uspjeha. Komu je pravljao put, toga Jezuša nisu primili, samo neki. Je i danas tako? Neki kriču i kriču i prosu, ali nima odziva. Neka gine človik, neka gine zemlja, briga me je, glavno da ja imam svega i prik mjere.
Zemlju nam je Bog dao, svim ali neki su si sve posvojili, podjarmili ljude. Ljudi djelaju u 3. svitu nek samo za groše, i nimaju ništ, nek samo prazne želuce. Ovo je pakao na zemlji, koga nam ti pripravljaju, ki bi nam mogli nebo stvoriti na zemlji. Ali kad gine Bog na zemlji, s njim gine i ljubav med ljudi. I kad bi Boga čisto svit zgubio, ča se neće stati, postao bi svit pravi pakao. Bog kroz svoje vjerne uvijek opomenjuje bogatuše ovako, kako ih je i On sām opomenjivao: Joj vam bogatuši!
Političari, ki su samo figure izvoska u ruka bogatušev. Činu, ča im bogatuši zapovu. Ovi su kao rogoz, ke vjetar simo-tamo priguje, kako kada. Globalizacija, ka uništava človika kao ličnost  i stvara človika bez svojega osvidočenja, človika bez morala i karaktera bez kičme. Nije važna ni domovina, ni narod. Iz človika stvaraju automat, s kim raspolažu, kako im paše. I se je za čuditi uz ovakov vražji uticaj, da gine vjera, Bog, človičnost.
U svemiru su našli zvjezdari, takozvane „prazne škure škulje“ kamo spadu te zvijezde i se uništu, ke su zgubile snagu i pravi smjer. Skrenule su iz pravoga puta. Isto tako spadaju i ljudi, narodi u takozvanu praznu škulju, ki su sebe, Boga človičnost zgubili. Zvijezde su bile, a sada su bez svitla, ne svitu nikomu.
Je tako, ki su zgubili Boga, lutaju, bludu po svitu bez cilja. Bili su ljudi, a već nisu, nastali su zvir, diclje stvari. Nek to ne!
Probudi se človiče! Znaj svoju čast. Znaj, gdo je tvoj Gospodar. On, ki te je stvorio, da gospodariš na svitu, ali ne budeš njegov rob. Stvoren si, da i ti s Bogom posvetiš svit i ga obdjeluješ, učiniš kulturnim. A osebujno ti človik, da budeš gospodin uz Gospodina Boga, da stvaraš nebo na zemlji, kroz tvoju ljubav. Ako zgubiš Boga, sebe si zgubio, zgubio si ljubav. I zato ov velik kaos na svitu, kad je svit zgubio Boga, po kim se već ne orijentira. I kad človik Boga zgubi, se rodi pakao. I ne čudim se, kad hižniki zgubu ljubav i nek mržnja je veže, da se rastanu. A ovo se stane i med takovimi ljudi, ki imaju Boga, a ča onda, ki ga nimaju. Svaka obitelj bi morala biti malo nebo na zemlji, to je Božja volja. Ali tužno, da se je rodila i rečenica: človik, človik vuk. Još dobro, ako ga ne požrkne.
Ljudi, ki imate vjere, podignite vaše oči prema nebu i molite i činite, da ne nastane pakao na zemlji, nego da se širi kraljevstvo nebesko, kraljevstvo mira, radosti, veselja, ljubavi. To čekamo jedan od drugoga, onda dajmo i mi to drugomu, ča od drugoga čekamo. A to će biti nek tako moguće, ako s Bogom živimo, s njim poslujemo, putujemo. Njega pozvati u našu sredinu da ostvarimo njegov nalog, ki ovako glasi: Ljubi bližnjega svojega, kao i samoga sebe! Još već veli: Ljubite se med sobom, kako sam Ja ljubio vas!
I od nikoga drugoga ne izlazi ova rič ljubav med nas nek od samoga Boga, jer Bog je ljubav, a drugi nigdor. Mi smo u tolikom smislu, u koj mjeri postanemo dioniki Božje ljubavi. Zato najzad k Bogu, jer bez Boga dojdi će na zemlju škurina i pakao, a kroz Boga, nebo. Pomatrači svita, ki družu svoj prst na pulsu vrimen velu, da isto ovako nas hoće globalizacija zmiksati u jedno, da budemo nek masa, kaša, u koj već nije za razlikovati gdo je bio Hrvat, ili Nimac, vjernik il nevjernik. Globalizacija ima za cilj, da ljudi ne budu znali ča su, gdo su, nek masa smo s kom moru manipulirati kapitalisti, moćni ovoga svita po svojoj volji, kako kanu. Ali mi im poručujemo, da mi nećemo zatajati  naše otadžbine, naše Hrvatstvo, našu vjeru za landu kruha.
Ali ovomu trendu ćemo se moć nek tako uspješno suprotstavit, ako budemo još svisniji Hrvati i još svisniji vjerniki.

p