I moja jedina misao je: Milo mi je ljudstva. A druga: Oče oprosti im, jer ne znaju ča činu. Jur sam si obećao, da već neću pisati, ali ova rič „milo mi je ljudstva“ me je ponovo nukalo, da pišem, da izrazim moju solidarnost s nevoljnimi, potlačenimi, trpećimi. A ta druga: Oče oprosti im, jer ne znaju ča činu, valja i za nas. I danas ljudi ne znaju ča činu, i onda ne, ako su dobre volje: „Tohuvabohu“ je nastalo mišljenje na svitu.
Počelo je jur s tim, jer ako se je človičanstvo kroz evoluciju rodilo, ča i Crikva drži za moguće, ča je ta človik znao, ki se je razvio iz jedne živine, odnosno iz jedne vrste bliskoj opici. Nije znao ni komunicirati, nije imao jezika, počeo je s gestikulacijom. Iskao je smisao života, iskao je Boga, bio je velik siromah po našem smislu.

Bog nas je stvorio i bili smo izignani iz Paradižoma zbog griha i morao je dojti Bog-človik med nas iz neba, da nam pokaže put, istinu i da bi došli do pravoga života. Milo je bilo Bogu človika, ki je kroz stotisuć ljet bludio, lutao kroz život.

Bog nas je stvorio i morao se je skrbiti za nas nemoćne, slabe ljude. Bog nas je stvorio za sebe i pokazao nam je put, da k njem zajdemo. Koliko je ljudi i danas, ki su skrenuli iz pravoga puta, i bludu, kako su bludili ljudi i pred stotisuć ljet. Gdo ne pozna Boga, ne pozna pravi put, bludi i bludi i stvara si nebo na ovom svitu, a nikad si ga ne more stvoriti. Človik i bludi i danas tako, kako je bludio i pred stotisuć ljet. Gdo ne pozna Boga, živi kao pračlovik u dalekoj prošlosti.

Milo je bilo Jezušu ljudstva, a mora ga biti milo i nam. U pomoć svim ljudem u tjelovnom i duševnom smislu. Ne sud, nego pomoć, to triba človik. Odsuditi sebe, da nisam išao dosta u pomoć ovim u duševnoj i tjelovnoj nevolji trpećim ljudem. Moliti s Jezušem: Oče oprosti im, jer ne znaju ča činu. A za ke je Jezuš molio, ovako mislim, da im je Otac oprostio, jer sām Sin Božji, Jezuš ovako je molio za nje. I za nas moli ovako: Oče oprosti im, jer ne znaju ča činu, bili smo uključeni i mi. Za sve nas je molio Jezuš na križu. Zato molimo i mi ovako: Oče oprosti ovomu svitu, jer ne zna ča čini. Krivi nauki, tajanje Boga, obožavanje pineza, mnogi skrenu na krive pute.

Oče oprosti im. Ja ovde u mojoj samoći nek ovako molim svaki dan. Stanje ovde u Juri u Ugarskoj je u moralnom i gospodarstvenom stanju zabrinjavajuće, nemoguće. Otac zgubio je djelatno mjesto, nije mogao plaćati, otplaćivati stan, hitili su ga iz stana nemilosrdno i sada stanuje s četverom malom dicom u šatoru. Ovo su unebokričeći grihi i nima pomilovanja. Peklja dici kruh, on pošten djelač. I ča drugo more človik reći, nek to, ča je rekao Jezuš: Milo mi je ljudstva. I Oče oprosti im, jer ne znaju ča činu.

Ili znaju ča činu? Ako znaju ča činu, biti će nad njimi oštar sud, punim pravom. Ali na koncu ovoga članka, opet nek velim: Milo mi je ljudstva!