Pod starost sv. Ivan apoštol nij znao o drugom govoriti, nego o ljubavi. Tako sam i ja. U ljubavi mislim na sve svoje prijatelje, poznance. Neka nas ljubav sjedinjuje. Bog je ljubav i svi smo pozvani u vječnu vjekovječnu ljubav po smrti. Bog nas uvijek u ljubavi čeka, bar smo bili bar kako veliki grišniki. Ljubav Božja je bezkrajna i svi grihi svega svita se utopu u Božjoj ljubavi. Človik sām propagator beskrajne Božje milosrdnosti i ljubavi. Desni razbojnik, grišnik je samo rekao: Bože smiluj se meni grišniku, kad dojdeš u tvoje kraljevstvo i Jezuš mu obiće, da će biti još danas s njim u Paradižomu. Bog dao mu je amnestiju o koj nije mogao niti sanjati. Jur sam jednoč pisao o tom, da nikoga izvan ovoga razbojnika nije Bog, Jezuš proglasio svecem jur na ovom svitu. On razbojnik bio je proglašen svecem jur na ovom svitu.
Ljubav Božja, ka nikad ne miruje i Bog sa svojom ljubavlju „napade“ i najveće grišnike. Jezuš pomeo je razbojniku sve njegove grihe i umorstvo u smetlje. U jednom jedinom hipcu stvorio je iz njega kandidata za nebo. Bojati se moraju oni, ki živu u grihu, ali ako se povrnu, straha već nima. Strahovati od Boga, od Boga ljubavi i dobrote je uvreda Boga. Ne bojim se niti dobroga človika, a kako bi se mogli bojati Boga dobrote, ki je zviranjak sve dobrote i ljubavi na zemlji.
Ako te i svi zaostavu, zataju Bog ne, on te uvijek čeka. On poziva k sebi najprvo grišnike, i to najveće i pripravlja dom u nebu i najvećemu grišniku. Jezuš rekao je: „Hodte k meni svi ste obložni i ja ću vas zlakotiti.“
Božje milosrdje i ljubav Božja čudo stvara, iz grihov stvara svece. I ja ovde u Juri u mojoj samoti ne mislim o grihu, nego o Bogu ljubavi, jer prevelika ljubav Božja oprašća i najveće unebo kričeće grihe. Gospodine smiluj se, to neka bude naša svakidanja molitva. Oprostiti svakomu sve i biti će i nam sve oprošćeno. Ovde u Juri na glavnoj ulici stalno idu smetljari, ki i najmanje smetlje odmah u košaru za smetlje pometu. Ča ne bi morali biti i mi ovakovi. Ča duhovnost znači? Stalno imati pokajanje na usti i kad najmanje zagrišimo da ta grih odmah zmetemo iz naše duše, kako to činu smetljari na ulici. Da bi nam bila duša uvijek čista, kako je čista i ova ulica, nikad smetlja. S grihi u smetlje, to neka nam bude lozinka, program. Lipo je, potribno, da nam budu ulice čiste, ali još je važnije, da nam bude srce čisto. Ako nam je srce čisto, to je tako, kao da bi nam bio stol prostrt sa svimi nebeskimi dari, rodi Bože rodi i dari su na stoli, mir, veselje, ljubav, zadovoljstvo. Od ovih veći darov nemoremo imati.
Ali nije sve zlato, ča se sviti. Ima boli dosta i teško je obatriti človika, ki trpi o teškoj boli. Tomu ne veli čuda ni to, da ga po smrti vječno blaženstvo čeka. On prava pomoć i to veliku sada u ovom hipcu, a nima je. Zemlja je ipak suzna dolina i samo Bog zna čega je već suz, smiha ili suz muke, nevolje. Neka nam dojde Bog u pomoć u našoj nevolji, neka nam tare suze. Ali i mi tarimo suze jedan drugomu. Uljem ljubavi zalivajmo rane trpećih. Stati uz človika trpećega su već nek sve suze radosnice u veselju. Veseliti se s onimi, ki se veselu, ali plakati s onimi, ki se plaču, olakšati im tugu tim, da stojimo uza nje, da ćutu, kako i mi s njimi ćutimo u njevoj nevolji. Človik nikad ne zabi toga človika, ki je stajao uza njega u nevolji. Dobro znam, lako je reći: Radujte se! Ali teško je tomu, ki se ćuti, da je na križ raspet. I Jezuš je ovako zdahnuo na križu: Bože moj, Bože moj zač si me zaostavio!
I ja sām sam jur ovako zdahnuo, iako sam se mnogo veselio na ovom svitu. Ali pod križem nima smiha, samo zdihavanje. I neka nam bude Bog na pomoć, u našoj blizini, da nam pomogne, olakša život u duševnoj i tjelovnoj nevolji. Bože, ostani nam blizu, osebujno u nevolji, kako i nas prosiš, da budemo blizu svim onim i mi njim, ki trpu. Ali nekamo zabit, sveci, miljeniki Božji su već trpili, nek drugi. Sveti su postali, jer su u nevolji bolje znali moliti, prositi, nek drugi.
p