Neandertalci su po našem mišljenju bili lovci, ki su u ledenoj dobi lovili mamute. Ali istraživanja velu, da neandertalci nisu jili samo mamute, nego da je njev jelovnik bio opširniji nego mislimo, i da su oni jili i biljnu hranu.
Fakat je, da su i Homo neanderthalensis i rani Homo sapiens jili sve ono, ča su našli u svojoj životnoj okolici. Danas moremo reći, da su neandertalci u mediteranski zemlja jili drugu hranu, nego neandertalci, ki su živili sjevernije.
Dugo se je mislilo, da su oni jili hranu, ka je bila tipična za tu vrst človika, naime skoro isključivo meso. Mislilo se je još i to, da je Homo neanderthalensis tako brzo izumro, kad se je jednostrano hranio. Ali u špilja izraelskih nalazov, Amud i Kebara, su najdeni fosilni želud, pistacije i vrtne rasline. I kameni alat iz La Quina-e u Francuskoj ukazuje na to, da je neandertalac jio i zelenje. Nedavno otkriti mikrofosili raslin, zubni kamenac (Zahnstein) „Shanidara 3“ pak slijedi istrošenosti nalaza iz sjevernoga Iraka velu, da ova interpretacija ne odgovara.
Zač nije velje od početka bilo jasno, da su ljudi kamene dobe jili, ča su našli u svojoj okolici i da su se rado htili zasititi od „regionalne kuhinje“?
Većkrat se ne misli na ono, ča je logično, ar izgled prejednostavno.