Proživljenomu žitku moramo dati zbogom

Na današnji dan je mnogo školarov reklo Zbogom ško­li, učiteljem, školskim tovaru­šem i družicam. Mnogokrat u našem žitku dajemo zbogom ili ljudem ili situacijam ili oko­licam, ar se moramo rastati, iako je to morebit bolno. Ipak sa zbogomdava­njem duševno rastemo. Sa zbogomdavanjem se moramo novo pronaj­ti. Potom nastajemo drugi človik. Mi skrećemo s puta, ki nam je neko vrime bio važan i nas je obogaćivao. Mi moramo dati zbogom prošlomu, ar smo dostignuli mrtvu točku — rien ne va plus — kad ništ već ne ide dalje. Sa zbogomdavanjem pri­­znajemo, da je doba za nešto novoga. To more biti nova ško­la, početak študijuma, djela, novo prijatelj­stvo, preselenje u novi stan i mnogo drugoga.

Tagovi: 

Ste znali? - Nešto o voda

Nije svaka voda u floši min­e­ralna voda. Med vodami po­stoju razlike.

Mineralna voda dohadja iz podzemnih zviranjkov. Ona putuje kroz različne sloje kamenja i tako sadržava minerale i elemente u slijedi (Spurenelemente). Ona mo­ra biti službeno registrirana. Puni se u floše na mjestu zviranjka. Nje sastojki se ne smu prem­i­niti. Dopušćano je samo dodatak ugljične kiseline (Kohlensäure).

Tagovi: 

Kako privlačiti leptire, da dojdu u naš vrtljac?

Rekli su mi: „Ne biži za nijednim! Gledaj svakomu u oči.“ Gdo se pred nami pašći, da ga ne bi dosignali, onoga mi ne interesiramo. Nijedan nam nije prijatelj, ki biži pred nami ili za nami. Prijatelj nam je on človik, ki je uz nas. Albert Camus za to ima precizne riči: Ne hodi za manom, morebit te neću pe­ljati. Ne hodi pred manom, morebit te neću slijediti. Ho­di uza mene i budi mi prijatelj! Adaptirano na ov citat moremo reći: Gdo hodi za nami, onoga moramo peljati mi, i on će profitirati od nas. Na toga človika se ne mo­remo nasloniti, ar je preslab.

Tagovi: 

Ste znali? - Zač flamingoi stoju na jednoj nogi?

Flamingoi su lipe velike tro­p­ske ptice, poznate po imenu plamenac. Plamenac se zovu zato, kad im je farba spodo­b­na plamenu. Oni živu u Južnoj Ameriki i Afriki, ali i u tepliji mjesti južne Europe i zapadne Azije. Kod Vre­de­na na Nimško-Nizo­zemskoj gr­a­­nici živi mala kolonija plame­nac. To je naj­sjevernija kolonija na svitu.

Tagovi: 

Ča kukovača odlučuje, kako dugo ćemo živiti!

Svaki je jur čuo kričati kuko­vaču, ali kumaj gdo je ovu plašljivu pticu jur vidio. Ako ju je vidio, onda u letu. Tijelo joj je suro, vrat bjelkast, a trbuh bjelkast s črnimi štrafi. Kuko­vača s 33-imi ce­n­timetri nije mala. Ima dužičak rep pak kratke noge. Ona živi 10 ljet du­­go. Samo muška kukovača spu­šća ta markantni glas kukuk. Zbog to­ga tipičnoga glasa je kukovača dostala latinski naziv „Cu­culus“. Nje ime spodobno gluši u različni europski jeziki, cuc­koo na engleskom, Kuckuck na nimškom, coucou na francu­skom, cuculo na talijanskom i cuco na španjolskom.

Tagovi: 

Zlata vridni su hipci, ke tate posvećuju svojoj dici

Tate su jako skromni, barem u Austriji. Ako ne bi stalo u kalendaru, vjerojatno ne bi ni mislili, da je prikzutra Očev dan. U Austriji ga imamo od  1955. ljeta, a sve­čujemo ga drugu nedilju u juniju u krugu obitelji. Na­ši tate bi mogli biti nenavidni na svoje kolege u Ita­liji ili Ameriki, kade se tate ravno tako častu kot­no majke. Gdo si trapi glavu, ki dar bi za tatu bio id­e­alan, nima la­ko, ar tate nisu lako za obdariti. Ma­mi se moru kupiti kitice, parfem ili bombonjera, i bit će srićna. Ako za Božić tata nije dostao flošu vina, je morebit sada prilika darovati mu dobru kapljicu vina.

Tagovi: