Zač nas po mesopusnom lumpanju drma kater?

„Kater“ s mačkom nima po­s­la, kad nam se po preko­mjernom uživanju alkohola ja­­vlja takozvani „kater“. Nim­ški študenti su u 19. stoljeću kreirali ovu rič osla­njajući se na „Katarrh“. U medicini je „ka­tar“ upala sluznic i dišnih organov. Latinski na­ziv je „catarrhus“, a grčki „katarrhein“, ča zna­či da nešto curi.

Tagovi: 

Ste znali? - Zač je „kater“ kater, a ne ma­čak ili mamurluk?

Pitanje je, kako ćemo se izraziti, da nas drugi razumi? Drugi je naš razgovorni partner, ki ima isti jezik kot mi i ki je odrastao u istoj tradiciji i kulturi kot mi. Za njega išćemo rič u gradišćanskohrvat­skom jeziku, čije značenje po­znamo jur iz nimškoga jezika. Ako pogledamo u naš Rječnik, ćemo za „Kater“ najti „mačak“.

Tagovi: 

Kako kupovati, a ne rasprudjivati?

Police u prodavaonica su strateški tako uredjene, da nas tentaju, da kupimo odre­djene artikle i da trošimo čuda već pinez nego smo imali pre­d­vidjeno. Kako pak kupovati, da bi obašli lečke i da naša redovita kupovanja ne bi bi­la rasprudna. Dost krat nam se dogodi, da idemo po kruh i mliko, a vra­ća­mo se s punimi košarami dugovanj, ka ni­smo imali predvidjeno! 

Tagovi: 

Ku vezu ima feniks s krizami?

Kineska rič za krizu postoji od dvih znakov. Jedan znak znači pogibel, a drugi šansa. Pozitivno mišljenje je u teški hipci krize osebujno važno, ia­ko nas onda moru čr­ne misli. Za ve­ćinu ljudi je kriza nešto negativnoga. Nijedan se rado ne zadržava u kri­zi, a opet: nijedan človik na ovom svitu se ne more ugnuti krizam. Ključ, kako bi mog­li najbolje preo­bla­dati teške situacije, postoji jedino u na­činu, kako ponašati se, kad nas zateče kriza. Već-ka postu­panja su osebito destruktivna, a dru­ga opet konstruktivna. Bit­no je, da se u teški situacija prisilimo na pozitivne misli. Iz svake krize moremo stupiti i ojačani kotno feniks iz pepela.

Tagovi: 

Ste znali? - Pravi obraz Zemlje ne moremo projicirati na kartu

Nemoguće je na dvodimenzionalnu kartu projicirati tr­o­dimenzionalne prostore ta­ko da ne bi iskrivili podatke. Ne­moguće je i to da Zemaljsku kuglu predstavimo na ravnoj površini, a da štimaju relacije.

Problem je u tom, da karte prikazuju veće ona područja Zemaljske kugle, ka su daleko od ekvatora. Tako zemlje i kontinenti u cona umirene klime izgledaju veće nego su zaistinu. Na priliku je Gren­land prikazan tako veliko kot Afrika, iako je površina Afrike skoro 14 puti veća ne­go Gren­land. Alaska je prikazana spodobno veliko kot Brazilija, a Brazilija je oko 5 pu­ti veća nego Alaska.

Tagovi: