Vojska je bila strogo organi­zirana u austrijske i ugarske regimente. Zapadnougarski Hrvati su potpadali pod uga­r­ske regimente, ke su druga­čije zvali i „honvidi = honvédi“ (domobrani), c. i k. (cesarski i kraljevski, jer je vojska bila skupna s jednim ministarstvom). Naši regruti su u velikom došli u najbli­žoj okolici u kasare. Na po­četku samo mladji ali kašnje sve do pedeset ljet starosti. Najveći broj u kasare u Šopron: 18. honvid regiment i 76. pišački regiment. I je­dan i drugi regiment imaju zm­o­žne spomenike svojim palim vitezom na Deák tér-u. Na spomeniki piše koliko palih junakov su imali: 18. reg. 17.464, a 76. pišaki 8.625, med njimi i mladi cvijet hrvatskih sel.

Slijedi prankljov na autu ve­lu, da četiri palci slišu mački, a pet palcov takozvanoj „Martes foina“, a to je kuna. Svako ljeto kuna na početak protulića razjada mnoge autovozače.

Dugo se je držala fama, da kune volu duhu gumija i zato da grickaju kabele od gumija, ke mnogokrat i pregrizu, a pak auto neće štartati. Ali biologi su po nalogu poznatih producentov autov izvidili, da kuna pogrize kabel zato kad je jadovita. Nju razjadaju duhe, ke su druge kune ostavile na autu.