Prijatelje i partnere biramo, ali na poslu djelamo s ljudi, ki su nam na raspolaganju. Med njimi je jednostavnih, marljivih, iskrenih, onih ki do­b­ro prihvaćaju kri­tiku, ki poštuju ko­lege, ki su teamplayeri, a pak kom­pliciranih, lije­nih, egocentričnih, ki ignoriraju pravila i ki svaku kritiku shvaćaju kot per­šonski na­pa­d.

Mogli bi još na­brojiti i druga svojstva ljudi, ali ne bi mogli završiti. Zato se na poslu ne moru prepričiti neugodne situacije. Najvažnije je da krize prihvatimo, kad je unajper ne moremo prepričiti. Problemi su ne­ugodni, ali oni nastaju sve pro­blematičniji, čim duglje čekamo da je riješimo. Postoju ljudi, ki probleme rješavaju usput, s lakoćom. To su oni genijalci, ki nijedan problem ne shvaća­ju peršonski. Mi, ki smo u tom pogledu nek normalno nadare­ni, a pak nismo takozvani tro­u­bleshooteri, se za rješavanje tricky situacijov na poslu i u svakidanjem žitku moramo malo pripraviti. Nije lako ko­mu reći, da s njegovim djelom nismo zadovoljni ili da nas njegovo ponašanje boli ili bludi. Negledeć nato, je li ste u vašoj poziciji viši ili niži, ne škodi da se spomenemo odre­djenih strategijov. 

  1. Za problem je važno, da ga riješimo velje, bolje danas ne­go zutra. Problemi „pod tepi­hom“ tendiraju eskalaciji. Po odredjenom vrimenu će nam naime puknuti film pak ćemo u jadu nešto reći, ča tako ne mislimo. Zato se s problemi moramo baviti dokle su vrući. 
  2. Za problem je važno, da ga formuliramo jasno. Drugi ne znaju, ča nam se vrti u glavi i ča nas bludi. Kolegica ne zna, da se ne moremo koncentrira­ti na posao, dokle ona glasno telefonira.  
  3. Za problem je važno, da ga opišemo precizno i da pritom ne zbantujemo človika. Kad je u pitanju problem, se moramo koncentrirati na problem, a ne atakirati človika: „Ti klan­d­ra“, „Ti ništvridnjak“, „Ti za­spanko“. To je kontraproduktivno. Ako kolegici na­mjesto da je klan­dra, velimo: „Ja se ne mo­rem kon­centrirati, telefonat je pre­glasan“, će­mo dostignuti da na naše zadovoljstvo pre­kine telefonat. 
  4. Za prob­lem je važno, da ga ograni­čimo na konkretan slučaj i da formuliramo posljedice, ke su povezane s problemom, da bi se uvidila srž problema: Posljedica glasnoga telefonata je, da nije moguće koncentrirano djelo.
  5. Za problem je važno, da nekoliko hipcev čekamo, dokle se umirimo, u slučaju da smo se razjadali i smo uzbu­djeni: Razgovor ima smisla sto­prv, čim se normaliziraju ćuti. Emocije u komunikaciji ote­ža­vaju objektivne poteze prez predrasudov, kompromisna i eficijentna rješenja.

Za prob­lem je važno, da mu pristupimo u mirnoj atmosferi, da bi se mogli pogoditi.

(Agnjica Schuster)

Kategorije