Nemoguće je na dvodimenzionalnu kartu projicirati tr­o­dimenzionalne prostore ta­ko da ne bi iskrivili podatke. Ne­moguće je i to da Zemaljsku kuglu predstavimo na ravnoj površini, a da štimaju relacije.

Problem je u tom, da karte prikazuju veće ona područja Zemaljske kugle, ka su daleko od ekvatora. Tako zemlje i kontinenti u cona umirene klime izgledaju veće nego su zaistinu. Na priliku je Gren­land prikazan tako veliko kot Afrika, iako je površina Afrike skoro 14 puti veća ne­go Gren­land. Alaska je prikazana spodobno veliko kot Brazilija, a Brazilija je oko 5 pu­ti veća nego Alaska.

Fins­ka je veća nego Indija, premda je Indija čuda veća. 1569. ljeta je geograf i kartograf Gerardus Mercator, koga vidimo zboka na sliki, kon­stru­i­rao kartu, ka je imala paralel­ne linije geografske dužine, da bi olakšala navigaciju po morju. Mercator je bio i prvi, ki je hasnovao rič atlas za zbirku karat.

Sve kartografske pro­jekcije, ke Ze­maljsku kuglu po­kušavaju prikazati na ravnoj plohi, joj iskrivljavaju pravi izgled. Zato moderni atlasi za svitske kar­te već ne hasnuju Mercatorovu pro­jek­ciju. Mer­ca­torovu projekciju da­nas još hasnuju u na­vigaciji, a hasnuje ju i Google Maps.