Stara bečanska mudrost o kavani je, da se človik u njoj ćuti doma, iako nije do­ma. Kavane naravno ne bi bi­lo, kad ne bi bilo kave, a kave ne, ako ne bi bilo Turkov. Kava i kavane su našle svoj dom u Beču zahvaljujući luka­vomu i hrabromu Poljaku po imenu Georg Franz Kolschitzky.

Kolschitzky je bio pustolov, ki je lombao po daleki kraji, još po Turskom car­stvu. Onde je djelao kot prevoditelj. Kad su Turki 1683. ljeta bili zaposjeli Beč, je došao i u naše kraje. Lukav kot je bio, je Kolschitzky braniteljem varoša Beč ponudio svoje usluge kot špijon. Skupa sa svojim slugom se je u turski halja svaki dan neopaženo šetao med turskimi šatori. Sve, ča je zeo upamet, je redovito povidao starješinam varoša Beč. Po uspješnoj obrani Be­ča su varoški oci kanili nagraditi Poljaka. Ipak je on pri sp­a­šavanju Beča od turskih barba­rov, stavio svoj žitak na koc­ku. Kolschitzky je skromno rekao, da za nagradu ne kani ništ, nego samo „krmu za kamilje“, ku ionako nijedan neće i ka je ostala od Turkov, ki su hit­ro pobignuli. Ta krma je postojala od cirka 250 kilogramov zelenkastih zrncev sirove ka­ve. Ta zrnca su si Turki bili sobom zeli kot eleksir, prez koga nisu mogli živiti, a još manje vojevati se.

Varoš Beč je Kolschitzkomu uslišio želju i tako je on brzo počeo pržiti, mliti i ku­hati kavu za komercijalne potriboće. Kolschitzky je naravno znao za kaveni eleksir od svojih putovanj po istoku. Varoš Beč mu je još i stavio na raspolaganje stan nedaleko od Štefanske crikve, koga je on zvao „Zur blauen Flasche“ i u kom je ­— tako se vjeruje — otvorio prvu bečansku kavanu, u koj je marljivo rastakao kavu.

Kahve — tako su Turki zvali ta črni stimulirajući piliš. Bečani su iz te riči kreirali svo­je vlašće izraze. Kava odnosno po našu kafe od „kahve“ ve­ljek na po­četku nije bi­la bog-­zna kakova atrak­cija. Bečane je fascinira­la stoprv čim joj je podu­zet­ni Kol­schit­zky po­čeo doda­va­ti cukor i mli­ko. I ta­ko su Be­­čani šetovali u svoju be­čan­sku kavanu, ka je svoj vrhunac doživila u 19. sto­ljeću. Pre­šti­mani ljudi su uz ka­vu čitali no­vine i se zabavljali. Gradjanski žitak je bio kavanski žitak pak je be­čanska kavana nastala in­stitucija. I dandanas pravi Be­čan ima svoj Stammcafé, ka­mo ide uživati jednu od različ­nih kavenih špecijalitetov, kih je onde toliko kot ih cio svit ne pozna: Ein­spänner, Fiaker, Kapuziner, Franziskaner, Ma­ria Theresia ili jednostavno Mocca ugadjaju epikurej­skim bečanskim ustam.

(Agnjica Schuster)

Kategorije