Dnevno se u svitu producira  već nego 83 milijoni rolov WC papira, ali siromašni lju­di i dalje posežu za lišćem, ča si mi u zapadnom svitu uop­će ne moremo predstaviti. Prosječan človik potroši oko sto rolov WC papira u ljetu, a znamda i već. U Ameriki na priliku dandanas postoju naticanja pirovnih haljov, ka je lipša, kot vidimo na sliki.

Prlje nego je na naše tržišće došao WC papir, su ljudi hasnovali druga dugovanja za higijenu svojih zadnjic. Zv­ećega su to bili lišće, kore sadja, još i pijesak i zemlja. Bogataši su za ko­žu svoje zadnjice hasnovali vu­nu, čipke (Spitzen) ili konoplje (Hanf). Bogati Rimljani su se čistili gubom pričvršćenom na batičicu, ku su u­m­akali u kantu pu­nu slane vode. Na kraju su se ofriškavali rožinom vodicom. Grkom je bila naj­dra­ža ilovača. Već nego 70 procentov ljudi na svitu danas ne hasnuje WC papir. Mnogi bi si ga rado kupili, ali si ga ne moru priuštiti.

Prvi WC papir namotan u ro­le je patentiran u Ame­riki 1891. lje­ta. Izmislio si ga je Seth Wheeler. Prosječan člo­vik za jednu jedinu potripčinu po­tro­ši osam do devet listov na roli. Potribno je posići 384 stabla, da bi za svoj žitak ima­li dost WC papira.

Kategorije