Kad je na stolu ponudjeno čuda jila, se veli da smo pogošćeni „kot na Božić“. Današnji dan nam stol svaki dan izgleda kot da je Božić, zato nam jiliši na sam Božić nisu osebujni. Prlje­ je Badnjak bio posni dan. Uopće je jur od Martinje bio post, ki je du­rao cio advenat i je završavao na Badnjak po polnoćnici. Pos­titi znači, da je dost jednoč na dan najisti se do sitosti i ne jisti ništ mesnatoga. Zato se na Badnjak pred polnoćnicom ji riba, zvećega šaran (Karpfen).

Riba per se ima simboličku vridnost. Kri­stu­­­še­vo ime je Ihtus, ča na grč­kom zna­či ri­ba, ali i Jezuš Kri­s­tuš, Božji Sin, Spasitelj. Bi­la je prljekoč pravica, da se od šarana čuva jed­na ljuska, dukat ri­be (Fisch­schup­pe), da bi na ljeto bilo dost pinez. Ov obi­čaj se je etablirao zato, kad ljuska šarana izgleda kot kovani pinez, ada kot dukat. Zbog toga mi Gradišćanski Hrvati velimo za ljusku du­kat.

Jur u sridnjem vijeku su šarana otkrili kot vjersku ribu i zato on na Badnjak zauzima  osebujno mje­sto na božićnom sto­lu. Ljudi su misli­li, da su u ribljoj glavi shranjena mučila (Mar­ter­werk­zeuge) Jezu­ša Kristuša i da se od kosti glave more sastaviti go­lub, ki spominja na Duha Svetoga, ki proganja viške.

Kategorije