Novinar je slu­ga svojih štit­e­ljev. Ako ne kani biti slu­ga, ćedu mu projti ravno tako kot gosti projdu u krčmi, kim se ne servira dobro ji­lo! Hrvatske no­vine serviraju hranu, duhovnu. Kot nam je važno dobro ji­lo u krčmi, ta­ko nam je važna i duhovna hrana u novina. Čemernoga kuhara šef spudi.

Če­mer­no­ga novi­na­­ra štite­lji spudu. Čemeran novi­nar je on, ki ne piše to, ča interesira štitelje. Štitelji naime ni­su dostali onu hranu, ka nje interesi­ra. Kako pak pisati, da je štitelj smirom?

1. Atraktivan naslov!
Naslov mora človika zgrabiti. Ljudi danas štu članke onda, ako je privlačuje naslov. Članke s dosadnimi naslovi preskaču.

2. Jednostavan jezik!
Novinar, ki kani dostignuti šti­telja, mora hasnovati jedno­st­a­van jezik, ki se lako razumi. Gdo nešto mora čitati dvakrat, on prestaje čitati. Projdući tajedan je na 2. strani HN u na­slovu stalo: „Moramo se pri­bojavati“. Ja ne znam, ča je to. HN se na 4. strani interesiraju, je li je bolje „vaskrse“ ili „voskrese“. Morebit sam nešto zamudila, kad se za to ne inter­esiram. Na 1. strani HN stoji nešto za konačni rezultat Ms­pi. Morebit tu kraticu poznaju insideri, ja nisam insider Mspi-a. HN mi timi trimi peldami signaliziraju, da sam bedava i da ne razumim gradišćansko­hrvatski. Ili znamda HN ne pi­šu na gradišćanskohrvatskom jeziku?

3. Razgovorni jezik!
Novinar, ki svojim štiteljem kani biti simpatičan, hasnuje razgovorni jezik. To je jezik, koga hasnujemo, kad se pomi­namo po hrvatsku. Ta jezik šti­telju signalizira: Ja poštujem tvoj jezik, ja pišem u tom jezi­ku, ča šteš, je autentično. Novinar, ki hasnuje svoj „privatni jezik“, kot bi rekao Wittge­n­stein, jedan od brilijantnih jezičnih filozofov 20. stoljeća, ne kani da ga štitelj razumi. S kim argumentom on­da novinar uop­će piše? Pisati samo zbog toga da bi se pisalo, je nelogi­č­no. Smisao kom­u­niciranja je, pr­o­ducirati smisao. Človik si je stvorio jezik, da bi se u njem očitovao, ali ne zato, da bi šlefurio. Poruka je smisao jezika.

4. Informacija
Smisao jezika je vist. Vist je informacija. Novinar pri pisanju članka štiteljem mora dati na znanje nešto novoga. Pritom ne­ka bude duhovit i zabavan, seriozan i objektivan.

5. Smisao
Novinaru, ki piše članke, mo­ra biti jasno, zbog koga uzroka nešto piše. Ako ne zna, s kim efektom nešto piše, nije ispunio svoju zadaću prema štite­lju. Novinar se svenek mora pitati, ča kani štitelj. Štitelj ka­ni Razgovorni jezik, Atraktivan naslov, Jednostavan jezik, Sm­isao, Informacije. A to bi mogli zvati: RAJ SI
    

(Agnjica Schuster)

Kategorije