Paradajzi iz supermarkta ni­su kulinarski užitak. Gdo u svojem vrtu nima vlašćih ljubavnih jabuk — kot su u stari časi zvali paradajze — ono­mu fali ča dobroga. Samo doma­ći paradajzi, ki su uzrejali na suncu, su sočni i aromatični. Čini nam se da kup­ljeni postoju nek od vode. Vlaš­ći paradajzi morebit ne izgledaju perfektno, ali zato su „bio“.

Industrijski para­daj­­zi, ke nam nudu supermarkti, su visoko kultivirani s fokusom na perfektan izgled. Neka budu žar­kočrljeni i lipo obli. Pritom ukus ima sekundarnu ulogu. Prepro­gra­miranjem je paradajzom zničen gen, ki je koč bio odgovoran za aromu. Za­pravo je bio odgovoran za to, da su paradajzi bili zeleni, do­kle još nisu bili zreli, a čim su bili zreli, su okolo mjesta, kade je bio žbričak, ostali zeleni. Kupci, a to smo mi konzumenti, ki jimo paradajze, su potribovali skroz črljene paradajze. Zato su sada para­dajzi „feš“, ali ne i ukusni. Ta­ko su vani „huj“, a nutri su „pfuj“. Još je­dan uzrok za bljutave paradajze je manjak sunca u stakleniku. Znanstveniki su izvidili da bi im godila ekstra porcija UV trakov.

Kategorije