Ljeto još svenek dura i pra­z­niki još nisu završili, ali ve­lik dijel od nas je jur bio na ljetnom odmoru. Bar kade ste bili, ufam se, da ste se do­bro odmorili i zdravi vrnuli! A ako ste ostali doma, ne b­u­­dite tužni, jer poslovica veli: „Doma je najlipše!“

Ako ste bili projdeni, kade ste bili? Znamda Beči ili u Beču? Morebit i Zagrebi ili u Zagrebu? A znamda ste i bili Londoni ili u Londonu? Ili samo pogledati prijatelje ili r­o­djake Prodrštofi ili u Prodršto­fu? Ili morebit „na bi­seru Jad­ra­na“, Dubrovniki ili u Dub­rov­ni­ku? Ili vas je put odnesao da­lje, pak ste bili znamda Mo­skvi ili u Moskvi, Sofiji ili u Sofiji?

Ki izraz je pravilan? I jedan i drugi! Zač je to tako? Na pita­nje kade koristimo u gradiš­ćanskohrvatskom jeziku lokativ, ki u muškom rodu završava na -u, a u ženskom na -i: Ada lokativ glasi: u Londonu, u Beču, u Dubrovniku, u Prodrštofu, u Moskvi, u Sofiji. U hrvatskom standardnom jeziku je ovo jedini točan odgovor, jer se uz lokativ mora svenek hasnovati prepozicija. 

U gradišćanskohrvatskom jeziku se ali kod nazivov sel i varošev smi koristiti i stari čakavski lokativ, ki završava na -i (i u muškom i ženskom ro­du), premda on danas već nije dio gradišćanskohrvatskoga standarda jer smo kod lokativa normirali nastavak -u. Ali u ovom slučaju je dopu­š­ćana ova iznimka. Zato je i pravilno: Londoni, Beči, Dubrovniki, Prodrštofi, Fileži… 

Pazite: Ako koristimo čakavski lokativ na -i ne koristimo prepoziciju! Zato bi bilo krivo: u Londoni, u Dubrov­niki, u Fileži itd. premda se i ova konstrukciju do­st­krat čuje — ča je ali svakako kri­vo!

(Zorka Kinda Berlaković; 29.)