Nikada nije prekasno, da si človik ostvari svoje sanje. Za to postoju mnogi dokazi. Igmar Bergman, najbolji filmski režiser svih vrimen (Cannes 1997. ljeta) je jednoč rekao o o­stvarivanju sanjov u protekli ljeti: „Stariti je kot pl­a­zniti na visok brig. Kot se mučimo gori, nas sve već ostav­lja moć, ali istovrimeno nam se proširuje vid i poboljšavaju iz­gledi!” Za nove ci­lje ada nikada nije prekasno. Koč je moremo o­stvariti stoprv, kad dojde prava dob. Dok­le živimo, moramo sanjariti. Gdo nima cilje, on je mrtav, iako živi. O­stvari­vanje nakanov nikada nije pre­kasno. Ostvarivanje idejov im­a­­ju posla s čvrstom voljom, odu­ševljenjem i odlučnošću. Neke od ovih svojstav človik ima stoprv u zreliji ljeti.

Odu­šev­ljenje je znamda ono svoj­stvo, ko človiku u zreliji ljeti počne manjkati. Zato se mnogi ljudi pak već ne mo­ru odu­ševiti za odredjene pothvate, iako su znamda u optimalnoj životnoj fazi, da bi ostvarili to, o čem su dugo vri­me sanjali. Charles Darwin je znao, da ni­kada nije prekasno za velike misli. Njegova knjiga, »Postanak vrsti« (The Origin of Species/Die Entstehung der Ar­ten) je preminila povijest znanosti, ali Darwin je bio jur 50 ljet star, kad je završio knjigu. U svojoj autobiografiji piše o sposobnosti znanstvenika, ki je jur u zreliji ljeti. Veli, da su strast za znanstveno istraživa­nje, strpljivost za razglabanje svake još tako ma­le znanstvene teme, marljivost pri pobira­nju podatak, krea­tiv­nost pak zdrav razum.

Winston Churchill je stoprv sa 66-imi ljeti nastao politički star u povijesti Velike Britanije. Za njega su pisale švicarske novine Neue Zürcher Zeitung: „Churchill rettete im Sommer 1940 Europa.“ Toga mišljenja je danas i povijest. U starosti od 76 ljet je dostao Nobelovu nagradu za literaturu. Churchill je u svojem zadnjem govoru markantno izjavio rezimirajući svoj žitak: Neka nikada rezignirati! Nikada! Nikada! Nikada! Pub­lika mu je nato frenetično a­pla­udirala. Mogli bi spomenu­ti još i dru­ge velikane, da bi dokazali, da ostvariva­nje sanjov ni­kada nije pre­kasno.

Nikola Be­n­­čić je u­pravo darovao svoje do­ktorsko djelo o Mati Mer­šiću-Miloradiću, ko je obranio jur 1963. ljeta, svim Gradišćanskim Hrvatom, ki su još u stanju razumiti misli ovoga pjesnika, komu prianja atribut da je naš naj­veći. Knjigu Miloradić je izdao s vlašćimi sred­stvi za „nek mali roj i broj“ Hrvatov u ufanju, da nije prekasno.

Ali koč je potribno čekati na priliku. Ako si že­lji­mo da roža procvate, ne mo­remo drugačije, nego čekati da joj se otvori pupanj. Prekasno je samo, ako smo prestali imati sanje prlje nego smrt potuklja na naša vrata. Stoprv onda nam je — prema dosadašnjem znanju — oduzeta svaka prilika.

(Agnjica Schuster)

Kategorije