Najlipši buketi su oni, u ki je svezana šlarica (Schlei­er­kraut). Hrvati ju zovu „šlajer“, a Englezi „baby’s breath“, dah bebice, pokidob da je tako nježna. Mislim da si je zaslu­žila da ju zovemo šlarica. Ta raslina najvoli rasti u zemlji, ka sadržava mnogo pijeska i gipsa, zbog čega joj botaničko ime glasi Gypsophila, u prijevodu: ljubiteljica gipsa ili krede. Ona ima maljahne bijele ili ružaste cvjetiće, ki izgledaju kot čipke, špicni, i ki su poredjeni kot na metlica. Kod nas poznamo dvi vrsti šl­arice. Jedna raste u višinu, a druga puzi po tlu i izgleda kot tepih. Puzeća šlarica ima rado puči med kamenčići. Ona nima rado vlažno, i zato ju ne smimo preveć poljivati. Kod nas je najveć proširena sorta „Bristol Fairy“. Ona počne cvasti krajem junija i cvate do sredine septembra, ada u ferija. Šlaricu si moremo i osu­šiti za dekorativan buket. Sk­u­pa sa suhimi rožami ili horten­zijami šlarica izgleda fenom­e­nalno. Ona genijalno pa­še šla­ru zaručnje, ka se udaje. Nije ni čudo da je šlarica simbol za o­danost, vjernost, ljubav i strast.