Kontroverze oko demons­tra­cijov Erdoğanovih pobornikov u Kölnu kade su 31. juli­ja bile najavljene demonstra­cije u znak podrške Erdoğanu. Istovrimeno su bili plani­rani i protesti Erdoğanovih kritičarov. Gradjani se pitaju zač su demonstracije, ke osi­gurava 2.000 policajcev, do­zvoljene? Naš naslov zgora je parafraza jednoga citata (vidi zdola).

KÖLN — Pro-Erdoğanove de­monstracije održale su se u znaku propaloga vojnoga pu­ča u Turskoj. Na njih je po­zva­la Unija europsko-turskih demokratov (Uetd) — politička partija bliska turskom predsjed­niku Erdoğanu. Demonstraci­je su održane pod motom: „Da — demokraciji, Ne — državnomu udaru“. Bilo je planirano i nekoliko protestov protiv Erd­o­ğana. Prvobitno je najavljeno ukupno pet različitih protes­tov. Diskutiralo se je i o mogući izgredi, pak još i o mogućem prebacivanju unutarturskoga konflikta u Nimšku. „Ukoliko ove demonstracije budu zloupotribljene za pozive na nasi­lje, policija u Sjevernoj Rajn­skoj-Vestfaliji postupat će rigorozno“, izjavio je (prije to­ga) min. unut. poslova Nrw Ralf Jäger, tr da je u Nrw, po propalom puču u Turskoj, do­šlo do pokušaja zaplašivanja opozicije kao i prijetnji i još i materijalne škode ka je priči­njena kritičarom Erdoğana, ča je… apsolutno neprihvatljivo. „Stoga ćemo pažljivo pratiti da li će tokom demonstracijov dojti do odstupanja od Ustava.“ 2.000 policajcev iz cijele Nimške se je brinulo za sigurnost u Kölnu. Med njima su i policajci, ki govoru turski. U Nimškoj živi tri milijune Turkov i ljudi porijeklom iz Turske. 2014. ljeta, pred izbore u Turskoj kada je Erdoğan poh­o­dio Nimšku, u Kölnu se je ok­u­pilo na desetine tisuće njegovih pristalic. Na protesti u ne­dilju u Kölnu očekivalo se je 15.000 demonstrantov. „Zbog čega je dopušćeno održavanje ovih demonstracijov?“, pita­nje je ko stoji na internet stranici kölnske policije. To je pitanje, ko jedan broj gradjanov postavlja u kontekstu demonstracijov. „U našem demokra­t­skom društvu svaki ima pravo na mirna okupljanja, bez oru­žja“, pojašnjava kölnska policija. Korišćenje ovoga osnovnoga ljudskoga prava ne dope­lja se u vezu sa političkimi sadržaji ili nazori.

Kurdska zajednica u Nim­škoj kritizirala je demonstraci­je Erdoğanovih pobornikov. Ona medjutim odustaje od kon­tra-demonstracijov. Uzrok: Oni ne želju da tim daju još veću važnost Erdoğanovim zagova­račem ili da se kao nimški Kur­di dopeljaju u vezu s bilo ka­kovim izbijanjem nasilja. Poslanik Zelenih Volker Beck o­d­ustajanje Kurda od demonstr­a­cijov vidi kao povod za zabrinutost. „Da kurdska zajednica u Nimškoj, iz straha od nasilnih aktov odustaje od svojih demonstracijov, jasno odslika­va atmosferu, ku posreduju turski nacionalisti". 

Polarizacija: Još 2014. ljeta su u Kölnu organizirane de­monst­racije za i protiv Erdo­ğana. Gradjani Kölna u medj­u­vrimenu vršu pritisak na općinu i grad da zaustavu „ovo ludilo“. Pisma čitaocev u novina Kölner Stadt-Anzeiger pokazuju jad i srditost gradjanov ča se dozvoljavaju demonstracije podrške diktatoru Erdoğanu — človiku ki se je pobrinuo da „tursko pravosudje djela ono ča on naredi“. Neki čitaoci su užasnuti i pitaju se kako su d­e­monstracije uopće mogle biti dozvoljene. „Nedopustivo je da ljudi u Nimškoj širu propaga­n­du vladarov jedne strane zemlje.“ I pored toga ča gradjani na ove demonstracije gledaju kao na nešto ča se ne bi smilo dopustiti, „to ne bi smilo dop­e­ljati do ograničavanja prava na slobodu okupljanja“, veli Fe­lix Butzlaff iz Instituta za is­tra­ži­vanje demokratije u Göttingenu.

(Deutsche Welle)