Za človika, ki misli samo na sebe, ki se skrbi samo za svoju hasan, ki vidi samo svoje potriboće, velimo da je egoističan ili sebičan. Ali moramo znati, da postoju različne fele sebičnosti i da nije svaka od njih negativna. Dobra sebičnost je recimo to, da nismo pripravni na kompromise, kad smo si jednoč izvojevali svoje prioritete. Človik samoga sebe mora ljubiti naj­već. Stoprv onda će biti čvrst i jak karakter. U zadovoljstvu sa sobom se more posvetiti drugomu človiku i mu biti potpora i pomoć.

Kadakoč je apsolutno u re­du, da je človik sebičan, iako se sa sebičnošću u svojem negativnom izražavanju u ovom članku nećemo baviti. Sto­prv kad si človik zadovolji vlašće potriboće, more biti bo­lja verzija samoga sebe, a isto­vrimeno i bolji partner, roditelj, prijatelj ili koleg. To su primjeri egoizma, ali oni pozitivni.

Postoju ljudi, ki se rado skrbu za potriboće drugih, a istovremeno ne kanu tim is­tim osobam biti na teret i tro­šiti njevo vrime i energiju, kad su oni jednoč u stiski. Svakomu človiku na ovom svitu je potribna pomoć i zato se nijedan od nas ne smi sramovati, drugoga prositi za pomoć. Prositi za pomoć nije sebično, nego potribno, da bi mogli preživiti. I drugi ljudi rado pomažu! Priskočan človik pro­fi­ti­ra od svoje dobrote. Dokazano je, da je pomaganje ­djelo­tvoran put prema srići i zadovoljstvu. Človik sam sebi smi pomagati tako, da je sebičan sa svojim slobodnim vrimenom, da je ne rasipuje. Človik, ki zna od­vojiti privatno vrime od po­slovnoga, on je najveći srić­njak. Djelatni dan mora imati konac i kraj, ar človik se mora posvetiti i sam sebi. Naravno će svenek biti dani, kad neće biti vrimena za to, ali to ne smi nastati regula. Gdo svoje slobodno vrime kani investirati u vlašće usavršavanje, on to neka čini. To je njegova odluka, a u tom je i ključ, da mo­remo djelati to, ča nas je volja. Govora je ada o tom, ča je vlašća odluka. To more biti otpraviti se u kavanu, kino, na šoping ili u šetnju s Flokijem. Čitati knjigu, uživati u kadi svoj wellness termin ili jednostavno lijeniti se, znamda gluši sebično, ali je olakšavajuće po teškom danu.

Nijedan ne triba imati čemerno dušno spoznanje, kad se je odlučio, da neće djelati apsolutno ništ, kad se je isključio iz svake socijalizacije i ostao doma med vlašćimi četirimi zidi. Svakomu človiku je potribna izolacija, i on­da svoje potriboće mora staviti na prvo mjesto i dopustiti si izoliranost od vanjskoga svita.

(Agnjica Schuster)

Kategorije