Pitanje je, kako ćemo se izraziti, da nas drugi razumi? Drugi je naš razgovorni partner, ki ima isti jezik kot mi i ki je odrastao u istoj tradiciji i kulturi kot mi. Za njega išćemo rič u gradišćanskohrvat­skom jeziku, čije značenje po­znamo jur iz nimškoga jezika. Ako pogledamo u naš Rječnik, ćemo za „Kater“ najti „mačak“.

Mačak je muška mačka. Ako velimo, da ima­mo mačka, velimo da ima­mo mušku mačku, ali ne i to, da nas boli glava od lumpanja. Ako pogledamo u rječnik stan­dardnohrvatskoga jezika, će­mo za „Kater“ zvana „ma­čak“ najti još i „mamurnost“. Kot rečeno, mačak po prikorednom konzumiranju alkohola, nije opcija. Ako povidamo za mamurnost, bi nas razumili ljudi u Hr­vat­skoj, ali mi Gradišćanskomu Hrvatu kanimo opisati naše stanje. Njemu je rič „mamurnost“ tudja, ar sv­o­je korene ima u turskom jeziku. Hr­vatski jezik u Gradiš­ću nikada nije bio u kontaktu s turskim, ali je stalno u kon­taktu s nimškim jezikom. Čisto normalno je, da jeziki preuzimaju riči iz onih jezikov, s kimi su u kontaktu. Za­to u gradišćankohrvatskom jeziku, ki je u osebito intenzivnom kontaktu s nimškim jezikom, smi­mo re­ći „ka­ter“. Ne­ćemo pak znam­da nepo­tribno importirati nimšku rič u naš je­zik? NE: „Kater“ na­ime nije niti nim­ška rič. „Ka­ter“ se je razvio od latinskoga na­ziva „catarrhus“ i grčko­ga „katarrhein“ i nima posla s mačkom, ne­go s tim, da nešto curi. Ako Nimci svoje riči smu vaditi iz latinskoga i grčkoga, onda to smimo i mi. „Kater“ i na našem jeziku smi biti „kater“.

Kategorije