Po izgledu nas spominjaju na vrganje, a i raču se spodobno ukusno, pikantno i aromatično. Govora je o glivi, ka se po latinsku zove Pleurotus eryngii, po nimšku Kräuterseitling, a po hrvatsku bukovača, ka u prirodi zvećega ra­s­te na stab­lu bukve (Buche). Buko­vače, ke nam nudu prodavaonice, su kultivirane gli­ve, ke su do­šle u modu, kad su jako zdrave i pravi jiliš za one, ki gledaju na svoju figuru. Bukova­če su idealne za low carb dijetu, ar sa­držav­a­ju mnogo proteinov, a zvana toga su interesantna zamjena za meso. Od bukovače človik dugo vri­me ostaje sit. Ne sa­mo da su bukovače bogate vi­tamini B kompleksa, one sadržavaju i priličnu količinu lovastatina, ki je poznat po tom, da sni­žava kolesterin.

Friška bukovača je lipa bijela, sočna i mesnata. Gdo ku­ha bukovače, on nima ču­da djela, ar čišćenje uop­će nije potribno. Buko­vače mo­remo kuhati kot vrganje ili šampi­njone, ali nuditi i sirove, na priliku tanko nariz­ljane s octom i uljem kot karpa­čo ili u salati. M­ore­mo je i kuhati restati, pržiti ili grilati pak servirati uz ri­zance i omlet. Pr­lje ne­go je kuhamo, je ne­ćemo soliti, da ne bi nastale tv­r­de i izgubile aro­mu. Iako je nara­vno najbo­lje obdjelati je fri­ške, je moremo i smrznuti.

Kategorije