Koč se ljudi boju putovanja.  Uzrok za ta strah moru bi­ti traumatski dogodjaji u pro­š­losti, ako im se je recimo na putovanju dogodila nesrića ili su imali drugi neugodan doživljaj. Uzroki su različni, ali strah prouzrokuje spodobne simptome kod svih. Pri samoj pomisli na putovanje se spomenuti ljudi počnu potiti, te­že odsapaju, boli je trbuh, umliva im se, nastaju panični.

Strah od putovanja more na­stati velik problem, kad lju­di već ne kanu projti iz stana. Ljudi, ki rado putuju i iskoristu svaku priliku, da se kamo odvezu, si to ne moru predsta­viti. Ali za ta psihički prob­lem postoji izlaz. Kad si človik za vrime psihoterapije osvisti izvor straha, kad minja perspe­ktivu i kad se konfrontira sa strahom, strah more pohenjati.

Gdo kani otputovati, za on­o­­ga je dobro, da detaljno planira putovanje. Potribno je, da odredjene korake obavi dost zaran. Neka si na karti označi destinaciju i rezervira hotel na vrime. Gdo putuje zrakoplovom, si neka dost dugo unajper rezervira svoje mjesto i se zgleda na vrime čekanja na letilišću. Gdo putuje, neka putuje relaksirano. Svenek je do­bro računati s kaš­njenji. Umje­sto da se človik jada, je bolje da zaranije projde zdomi i da to gleda kot dio odmora. Človik, ki jutro kani otputovati, se neka noć pred odlaskom dost naspi. Neka ne projde iz stana žajan ili gladan. Sve to more prouzrokovati ne­potriban stres. Naravno se preporučuje zdrava i laka hrana. Tako se more prepričiti, da človiku na putu nastane čemerno pak da mo­ra odmitati. Dobro je, putovati s prijateljem, družicom ili partnerom, ki mu moru biti podrška.

Dandanas se širom svita do­gadjaju teroristički napadi. Neka sad zbog toga ostanemo doma? Ne! Realno gledano bi se i u vlašćem stanu morali bojati! Nigdir na svitu nismo kompletno sigurni. Vje­rojat­nost da se slučajno naranimo, je otprilike 1:10.000, a da poginemo u prometnoj nesreći 1:20.000. Vjerojatnost da do­živimo teroristički napad je ta­ko velika kotno da postanemo predsjednik ili predsjednica Austrije. Morebit da je to dost uzroka za to, da se odlučimo, otpraviti se na put. Ne tribamo si zibrati upravo ono mjesto, kade se ljudi vojuju. Postoju i onakove destinacije, u ki mirno moremo uživati za­slu­ženi odmor.

Nije potribno, da živimo u strahu, budućnost je svenek nesigurna, i doma i drugdir. Danas ne moremo minjati, ča će stoprv zutra biti, a znam­da uopće neće ni biti, čega se na temelju naših iskustav bojimo. Budućnost će biti onakova kot bude, iako se strahujemo. Neka mirno otprhata strah iz naše glave.

(Agnjica Schuster)

Kategorije